Такер Карлсон: Цела прича о Џорџу Флојду је лаж

Новинар Такер Карлсон изјавио је да "морамо поново да размотримо одређене популарне наративе, укључујући околности смрти Џорџа Флојда", а посебно недоследности у перцепцији јавности да је Флојд умро под коленом бившег официра Дерека Шовена, који тренутно служи затворску казну од више од 40 година.

"Да ли је, на пример, расистички бели полицајац заиста убио човека по имену Џорџ Флојд, лидера у борби за грађанска права у Минеаполису на Дан сећања 2020? Нама је речено да се то догодило, говорили су то упорно више од три године", навео је Карлсон.

Он је истакао да Дерек Шовен није убио Флојда и да то није нагађање.

"Коначно то знамо захваљујући новом судском поступку који је у току у округу Хенепин у Минесоти", истакао је амерички новинар. 

У том поступку су откривени делови изјаве дате под заклетвом, из разговора са окружним медицинским истражитељем Ендрјуом Бејкером, који указује да Флојдова смрт није била последица гушења или дављења. 

Уместо тога, на његову смрт су значајно утицали фактори који укључују употребу дрога и фаталну концентрацију фентанила, што чини да се Флојдова смрт више не посматра као "убиство", већ као "ненамерно предозирање".

"Другим речима, Џорџ Флојд, према званичној обдукцији, није убијен. Он је умро услед оног што смо раније називали 'природним узроцима', што би, у његовом случају, укључивало деценије употребе дрога, као и фаталну концентрацију фентанила (наркотика стотину пута јачег од морфијума) у његовом организму последњег дана", истакао је Карлсон.

Он је навео да је првобитна верзија приче о Џорџу Флојду била подржана и појачана од стране мејнстрим медија, и да је подстакла протесте широм земље, интензиван расни дискурс и покрете попут "Црни животи су важни".

Карлсон је интервјуисао Винса Еверета Елисона, аутора књиге "Крајм И-Ен-Си", са којим је разговарао о могућности оркестриране деградације и виктимизације унутар црначке заједнице од стране политичких субјеката, посебно Демократске странке.

Елисон сугерише да глорификација личности попут Џорџа Флојда представља подмуклу стратегију за одржавање одређеног стереотипа о црнцима који се ослањају на систем, чиме се учвршћује гласачка база и одржава један облик друштвено-политичке контроле.

Повлачећи паралеле између покрета попут "Црни животи су важни (БЛМ)" и историјских или међународних група које су се користиле за утицај на политичке процесе, Елисон инсинуира да би те организације могле да буду савремене варијанте 'домаћих милиција' које су демократе користиле за друштвену манипулацију и консолидацију моћи. 

Узнемирујуће поређење БЛМ-а са групама као што су Хамас и Хезболах, или Кју-клукс клан, даје мрачну слику политичких махинација где су грађански немири оруђе, а не нуспродукт.

"Демократска странка користи БЛМ и Антифу као своје, бацајући камен и скривајући руку. Наравно, они ће то учинити; они су то увек радили, чак и на почетку, користили су Кју-клукс клан", рекао је Елисон.