Свет
Поверљиви извештај: Русија је зарадила додатних милијарду евра на бугарском изузећу од санкција ЕУ
Када су се земље ЕУ сложиле да забране увоз руске сирове нафте морским путем прошлог јуна након недеља мукотрпних преговора, Бугарска је добила "посебно одступање" од те мере до краја 2024. због своје "географске изложености"
Кремљ је ове године зарадио додатних скоро милијарду евра након што је највећа руска приватна нафтна компанија искористила рупе у правилима ЕУ о санкцијама - уз помоћ Бугарске.
Користећи јединствено изузеће од ЕУ забране руске нафте, Бугарска је дозволила да милиони барела руске нафте дођу у локалну рафинерију у руском власништву, која је затим извозила различита рафинисана горива у иностранство, укључујући земље ЕУ. То је открила истрага невладине организације "Глобал витнес", истраживачког Центра за проучавање демократије (ЦСД), Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА) и листа "Политико".
Та рупа је, према поверљивим подацима анализе која је припремљена за бугарски парламент и у које је "Политико" наводно имао увид, донела приход Москви и руској нафтној компанији од милијарду евра.
"Режим санкција бушан као швајцарски сир"
Иако стручњаци кажу да се оваквим пословањем санкције не крше директно, земље ЕУ и законодавци у Бугарској сада позивају Брисел да пооштри правила која земљи дају посебан третман, док Европска комисија припрема свој 12. пакет санкција против Русије.
Ово питање баца ново светло на потешкоће са којима се ЕУ суочава у креирању ефикасних санкција против Москве након почетка специјалне војне операције у Украјини, пошто је локална примена и даље неуједначена, а правни језик недовољно прецизан.
"Режим санкција је толико сличан швајцарском сиру да шта год да радимо увек заостајемо за Русима три месеца", рекао је један дипломата ЕУ за "Политико".
Када су се земље ЕУ сложиле да забране увоз руске сирове нафте морским путем прошлог јуна након недеља мукотрпних преговора, Бугарска је добила "посебно одступање" од те мере до краја 2024. због своје "географске изложености".
Ова балканска земља се у великој мери ослања на "Лукоилову" рафинерију у Бургасу на обали Црног мора, која обезбеђује 80 одсто бугарских потреба за дизелом и бензином и чини десетину економске производње земље - реалност која је московској фирми омогућила значајан политички утицај у земљи.
Према правилима ЕУ о санкцијама, Бугарска не сме да продаје нафтне деривате у иностранству, али ипак постоји квака: Софија може да одобри извоз ако су ови производи за "ексклузивну употребу" у Украјини или се "не могу складиштити у Бугарској због ризика по животну средину и безбедност" све док се не мисли на њихову "продају, снабдевање, трансфер или извоз".
Захваљујући овим изузећима, Бугарска је вероватно само морем од марта до јула ове године извезла скоро три милиона барела нафтних деривата руског порекла — што је еквивалентно отприлике једном од пет барела сирове нафте која стиже у Бургас и затим се прерађује у рафинерији", показала је анализа компаније "Кеплер".
Бугарски министар финансија Асен Василев рекао је да је то због тога што је рафинерија имала складишни капацитет за само 10 дана, додајући да је изузеће од санкција такође помогло влади да се прикупи до 250 милиона евра пореза ове године.
"Без обзира да ли Бургас на крају прекрши слово ембарга ЕУ на руску нафту или не, његове акције поткопавају дух забране", рекао је Крис Ламбин, вођа истраживања података "Глобал витнеса".
Чак и ако ниједан од рафинисаних производа који напуштају Бугарску није пореклом из Русије, Кремљ је и даље зарађивао много новца само од могућности да настави да шаље Бугарској сирову нафту.
Између 5. фебруара и 31. октобра ове године, Москва је зарадила 983 милиона евра од таквих пошиљки, према прорачунима "Глобал витнеса" на основу обима увоза руске сирове нафте, глобалних цена нафте и просека пореза који се обично наплаћује на производњу и извоз нафте из Русије.
"Лукоил" је за "Политико" рекао да је пословање компаније "усклађено са свим законима ЕУ и Бугарске", док тврди да је "усклађеност са нафтним квотама у вези са дерогацијом такође под строгом контролом царинских органа Бугарске".
Ситуацију додатно компликује што извршна власт ЕУ не гледа податке о извозу на месечном нивоу, већ током целе године док процењује поштовање санкција. То значи да би рафинерија "Лукоил" могла месецима да извози производе добијене од руске сирове нафте пре него што повећа увоз из неруског порекла до краја године. Када је Брисел погледао укупне податке, било би готово немогуће утврдити одакле је првобитно долазио извоз рафинерије.
"Политико" указује да ово питање намеће ново преиспитивање ефикасности санкција ЕУ против Русије, после скоро две године.
