Свет
"Форин полиси": Четири разлога зашто не треба очекивати ништа од самита Бајден-Си
На Западу ништа ново је порука коју обе стране желе, оцењује Агата Демараис, сарадник Европског савета за спољне односе
После година затегнутих односа, сусрет америчког председника Џозефа Бајдена и кинеског лидера Сија Ђинпинга на маргинама АПЕК самита у Сан Франциску неће много шта променити.
Агата Демараис, сарадник Европског савета за спољне односе у тексту за "Форин полиси" наводи четири разлога зашто се америчко-кинеска динамика неће претерано променити после разговора на највишем нивоу.
1. Очекивања САД од састанка одражавају предизборну ситуацију у земљи
Председнички избори у новембру 2024. већ доминирају политичком агендом САД. Двопартијске тензије постоје у готово свим темама, било да се ради о подршци Украјини, субвенцијама за чисту технологију или правима на абортус. Насупрот томе, уочена потреба да се заузме оштар став према Кини је можда једина тема која још увек привлачи широку двостраначку подршку. Бајден ће стога настојати да искористи састанак са Сијем да покаже одлучност у покушају да освоји поене код демократских и републиканских гласача.
Угодити обема странама америчког политичког спектра неће бити лако. С једне стране, недавна истраживања показују да 73 одсто Американаца жели да њихова влада води дипломатски дијалог на високом нивоу са Кином. С друге стране, републикански посланици притискају Бајдена да оде на састанак са листом жеља од 10 тачака захтева за које знају да ће бити неприхватљиви за кинеску страну. Такав потез би убио дипломатски дијалог за који републиканци кажу да има "занемарљиве користи" и "неприхватљиве трошкове".
2. Пекинг је фокусиран на своју публику
Кинеска економија пролази кроз тежак период. Иако је ситуација мање мрачна него што би Запад желео, економски опоравак земље после ковида показао се разочаравајућим. Више од 1 од 5 младих Кинеза је незапослено. Тржиште некретнина које покреће дуг је у хаосу, а спор глобални раст оптерећује кинеске производне фирме оријентисане на извоз.
Си ће желети да искористи састанак да покаже својим грађанима да америчка страна поштује и цени ставове Кине, чак и ако се разликују од ставова Вашингтона. Ово ће бити посебно важно у вези са Тајваном, који Кина сматра својом провинцијом. Си ће вероватно настојати да добије уверавања да Сједињене Државе неће фаворизовати ниједног кандидата против Кине уочи председничких избора на острву у јануару 2024. — а камоли да подржавају независност Тајвана.
3. Циљеви обе стране: одржавање канала комуникације отвореним
Вашингтон и Пекинг претпостављају да немају шта да добију подижући тензије. Такав потез би наштетио америчкој економији, најважнијој теми за многе америчке гласаче и стога кључној одредници Бајденових шанси за реизбор. Из кинеског угла, тензије би додатно уплашиле мултинационалне компаније и убрзале њихове планове да пребаце производњу са кинеског тла, што би погодило економски раст и подстакло незапосленост. Као резултат тога, обе стране желе да стабилизују односе: Пекинг и Вашингтон признају да ствари не иду добро, али не желе да се ствари погоршају.
Другим речима, САД и Кина желе да обезбеде да комуникациони канали остану отворени у наредној години у покушају да избегну неспоразуме о својим намерама. На техничком нивоу, обе стране су напорно радиле од јуна да објасне своје ставове (и слажу се да се не слажу по многим питањима) и такви разговори иза кулиса чиниће ослонац америчко-кинеског ангажмана 2024, посебно зато што је мало вероватно да ће се Бајден састати са Сијем током изборне године.
4.Разговор је циљ и крајњи резултат
То што обе стране разговарају једна са другом је главни резултат састанка, при чему ниједна страна не очекује никакав напредак. Уз то, постоје неке области које треба посматрати у којима би Вашингтон и Пекинг могли да остваре одређени напредак.
Кинеске фирме испоручују хемикалије које се користе за производњу фентанила, синтетичке дроге која је 100 пута јача од морфијума, мексичким наркокартелима који касније кријумчаре дрогу у Сједињене Државе. Предозирање фентанилом је сада водећи узрок смрти Американаца између 18 и 45 година. Споразум да Пекинг обузда такве испоруке био би двостраначка победа за Вашингтон.
Амерички званичници последњих месеци су се трудили да промене перцепцију у Пекингу да планови Вашингтона за смањење ризика имају за циљ обуздавање кинеског економског успона. Искрено, Пекинг има право: тешко је замислити да америчка контрола извоза напредне технологије неће утицати на кинески раст. Јасна Бајденова порука у којој се наглашава право Кине на раст у Пекингу би се сматрала позитивним гестом.
