Харвард на удару критике: Фаворизовали беле и богате при упису

Универзитет Харвард суочава се с кризом након што је судски поступак открио да се при упису на ту високошколску установу даје предност рођацима бивших студената, то јест тврди се да тзв. политика наслеђа подстиче неједнакост, или, прецизније, фаворизује беле богате студенте.

На удару критике је начин на који се уписују будући бруцоши од којих многи постају велика имена политике, бизниса, економије – лепеза бивших харвардоваца сеже од лидера САД Теодора Рузвелта до творца Фејсбука Марка Закерберга, пренео је "Би-Би-Си њуз".

Поред најстарије високошколске установе у САД ово се односи и на десетине других елитних америчких универзитета, укључујући осам школа "Ајви лиге".

Претходно је Врховни суд, у јуну, укинуо "афирмативну акцију", чиме је забрањено да Харвард и други универзитети при упису дају предност мањинама које су недовољно заступљене.

Документи поднети у предмету Врховног суда открили су да Харвард даје (додатне) бодове деци бивших студената, спортистима, рођацима донатора и деци професора или особља. Док од свих пријављених само пет одсто потиче из ове групе, они чине око трећину примљених кандидата. А око 70 одсто тих бруцоша су белци.

Истраживање које је спровела група с Харварда и Универзитета Браун на 12 колеџа "Ајви плус лиге" (осам "Ајви лиге" плус Универзитет у Чикагу, Дјук, МИТ и Станфорд) открило је да привилеговани студенти не би имали предност на другим факултетима.

Слично је потврдила и студија Националног бироа за економска истраживања из 2019 – 75 одсто белих студената који су били регрутовани на Харварду кроз "политику наслеђа" били би одбијени да су третирани без тих веза.

Иначе, студенти који су похађали "Ајви плус" колеџе имали су 60 одсто веће шансе да зарађују као један одсто најбогатијих на свету, и три пута веће шансе да раде код престижних послодаваца на пољима медицине, праве, финансија и сл. у поређењу са студентима који су похађали водеће државне универзитете.