Свет
Ноћна мора Зеленског се остварује: Све веће поделе на Западу око даље подршке Украјини
Спремност западних земаља да и даље подржава Украјину у драстичном је паду, што би могло да има катастрофалне последице по Кијев
Подршка Украјини на Западу све је слабија, а поделе све наглашеније, пише британски "Фајненшел тајмс".
Сенат САД одбацио је последњи предлог Беле куће за усвајање закона којим се одобрава финансијска подршка Украјини од 60 милијарди долара.
Са друге стран Атлантика, предлог Европске комисије који би се обезбедило 50 милијарди евра за буџетску подршку Кијеву током наредне четири године виси о концу уочи самита лидера ЕУ следеће недеље, након месеци препирке између држава чланица око тога како да га финансирају.
Без одобрења једног од тих финансијских пакета, дугорочна финансијска сигурност Украјине била би доведена у питање. Без иједног од њих, њена будућност би била суморна, наводи британски лист.
У тренутку када Украјина очајнички тражи дугорочну финансијску и војну подршку, њена два најважнија спонзора су почела да се колебају - што изазива сумњу у одлучност Запада.
"Морамо да разјаснимо (планове за) финансирање Украјине за наредне године - ствар је несумњиво хитна", рекао је потпредседник Европске комисије Валдис Домбровскис за ФТ.
"Русија већ има ратну економију", додао је он, упозоравајући да ЕУ не сме "да изгуби фокус на подршци Украјини".
У случају ЕУ, није угрожена само финансијска подршка, пошто би Унија Украјини требало да понуди перспективу дубље интеграције у западне структуре.
Како пише ФТ, Споразум ЕУ о отпочињању преговора о придруживању би Кијеву дао преко потребну политичку победу после годину дана војних разочарења — али Мађарска је обећала да ће то блокирати.
Кијев највише брине то што је подршка Украјини, која је некада била ствар широког међустраначког консензуса, постала политичка монета за поткусуривање са обе стране Атлантика.
"Украјина више није посебна. То се више не сматра питањем националне безбедности од највеће важности за ЕУ, НАТО или Сједињене Државе. Јер да је то случај, људи се не би играли с тим", каже виши сарадник у Немачком Маршал фонду у Бриселу Џејкоб Киркегор.
"То је девалвација украјинских ратних напора. Не постоји други начин да се то изрази, по мом мишљењу. А то је ужасна ситуација са Украјину", додао је Киркегор.
Финансијски притисци са којима се Украјина суочава су огромни и немилосрдни. Влада користи све своје пореске приходе да покрије потрошњу за одбрану — што износи око половине њених јавних расхода.
Иако је Украјина добила оружје и војну обуку у вредности од скоро 100 милијарди долара, страна помоћ јој је потребна и да би платила јавне услуге, пензије и и друге бенефиције.
Само за следећу годину, у складу са буџетом који је парламент усвојио прошлог месеца, то захтева 41 милијарду долара спољног финансирања.
Уколико новац из Вашингтона и Брисела буде пресушио, а Кијев не буде могао да се задужује на домаћем тржишту, он ће морати да се окрене штампању новца - што би могло да доведе до хиперинфлације и економске нестабилности.
У Вашингтону, слабљење јавне подршке Украјини, недостатак успеха на бојном пољу и губитак контроле од стране демократа над Представничким домом на прошлогодишњим изборима довели су до политичког застоја.
Последњих недеља, републиканци су захтевали да даља помоћ Украјини буде упарена са новим драконским ограничењима имиграције на америчкој јужној граници, што многе демократе никада не би прихватиле.
Под јаким утицајем бившег председника Доналда Трампа, и претходни председник Представничког дома Кевин Макарти, и Мајк Џонсон, који га је заменио након његовог смењивања у октобру, одбили су да поднесу предлог закона о финансирању Украјине на гласање у том телу.
Свеукупно гледано, западна помоћ Украјини током јесени је достигла рекордно низак ниво, према подацима које је прикупио Институт Кил.
Вредност нових обећања између августа и октобра била је 87 одсто мања него у истом периоду 2022. године, док је само 20 од 42 државе које је Кил пратио дало нове пакете помоћи у последња три месеца — што је најнижи удео од почетка сукоба.
