Свет

Руска резолуција о осуди нацизма у УН: Србија се опет није усагласила са ЕУ

Имајући у виду заједничку антифашистичку борбу, Србија је очекивано стала уз Руску Федерацију, али су се резолуцији успротивиле државе које раде на ревизији историје а управо су оне одговорне за велика злодела почињена током Другог светског рата
Руска резолуција о осуди нацизма у УН: Србија се опет није усагласила са ЕУGetty © Photo by Michael M. Santiago/Getty Images

Србија се опет није усагласила са Европском унијом у вези с односом према Руској Федерацији – поред тога што успешно одолева притиску да јој не уведе санкције, које јој је наметнуо Запад због Специјалне војне операције у Украјини, подржала је њену резолуцију о борби против јачања нацизма.

А управо је денацификација један од кључних циљева руске Специјалне војне операције у Украјини откад је интензивиран хибридни рат Колективног запада против РФ.

"Скупштина је усвојила текст резолуције о борби против величања нацизма (документ А/78/478), са изменама и допунама и односом гласова – 118 за, 49 против, уз 14 уздржаних. Скупштина је својим одредбама изразила забринутост због ширења у многим деловима света разних екстремистичких политичких странака, идеологија и група расистичког или ксенофобичног карактера, укључујући неонацисте и скинхедс групе, те оштро осудила инциденте који величају и промовишу нацизам", саопштиле су Уједињене нације.

Није неочекивано што је Србија на ову тему традиционално стала уз Русију имајући у виду заједничку антифашистичку борбу, и огромне жртве поднете у ту сврху током Другог светског рата, али је врло индикативно што су против резолуције гласале земље које (наводно) осећају кривицу и кајање због покретања најкрвавијег сукоба у историји човечанства – Немачка, Италија, Јапан.

Наравно, ту је и Хрватска, у којој се, поред Украјине, сасвим отворено велича нацизам.

Резолуцију "Борба против глорификације нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе за подстицање савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције" нису подржале ни Сједињене Државе, Уједињено Краљевство, Летонија, Литванија, Естонија, Финска, Данска, Аустрија, Аустралија, Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора… редом све оне државе које подржавају Украјину или стоје иза њене борбе против Русије.

Представници Европске уније и САД су образложили своје ставове уочи гласања у новембру 2023. када је Трећи комитет усвојио поменуту резолуцију, не би ли се о њој потом гласало у Генералној скупштини.

Уједињене у исписивању непостојеће историје, те довођењу у питање исхода Другог светског рата, противнице резолуције истакле су да овај сукоб није донео слободу (?!) многим европским државама већ репресију и злочине против човечности које је спроводио пре свега Совјетски Савез.

Иако су наводно посвећене борби против неонацизма, премда смо видели шта се заправо дешавало и дешава у Украјини пре свега у редовима злогласног пука Азов, али и у чланици ЕУ Хрватској, ЕУ криви Русију да је под изговором борбе против нацизма вратила рат у Европу.

Американци су били још експлицитнији – ова резолуција је очигледан покушај Русије да оствари своје геополитичке циљеве, она користи "лажне оптужбе за нацизам да покуша да оправда свој агресорски рат против Украјине".

Како је саопштила руска мисија при УН, они који су гласали против, пре свега Немачка, Италија и Јапан, оскрнавили су сећање на жртве нацизма, фашизма и милитаризма.

"Овакво понашање је у супротности с обавезама које су преузели уласком у УН. Овакав став показује да су расправе о ревизији Повеље УН у циљу укидања њеног језика о 'непријатељским државама' апсурдне. Русија ће имати у виду резултате овог гласања приликом разматрања захтева кандидата за стална и нестална места у СБ УН", закључили је руска мисија при УН.

image