Борељ: Русија има гас, Кина глобалну иницијативу, а ЕУ верује у моћ убеђивања

Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ рекао је да Европска унија мора да избегне да зависи од других земаља и тржишта док преобликује своју спољну политику после украјинског конфликта, и да се наметне као алтернатива Русији и Кини, али да је то лакше рећи него урадити јасно проистиче из његовог интервјуа који је дао за "Еуроактив" на маргинама министарског састанка представника ЕУ и Централне Азије у Самарканду у Узбекистану.

Једини конкретан успех ЕУ који је навео, у односу на Кину и Русију, јесте тај што је ЕУ позвана на поменути састанак, док Пекинг и Москва нису. С друге стране, признао је да Русија и даље има значајан утицај на земље Централне Азије са којима су дошли да разговарају на састанку, да је кинеска иницијатива "Појас и пут" много успешнија од европског "Глобал гетвеја", да Кина брже склапа трговачке споразуме него ЕУ, а да Африку "мало по мало губимо".

Сам Борељ навео је да је Кина годинама испред ЕУ када су у питању глобалне иницијативе, док с друге стране за неколико месеци завршава оно за шта су земљама европског блока потребне године – попут трговачких споразума са земљама Латинске Америке. 

Осврнуо се и на дијалог Београда и Приштине, рекавши да ЕУ није судија, већ много више од тога јер "и једни и други желе да постану чланице ЕУ, а ми имамо одређени капацитет да уједначимо њихове ставове".

Требало је да се догоди пандемија ковида-19 па да ЕУ схвати да не производи један од основих лекова, "парацетамол", констатовао је Борељ, и да је у потпуности зависна од Индије, која се показала као "непоуздан добављач".

Пандемија, изгледа, није била довољна, већ је била потребна нова "лекција", која је у току.

"ЕУ мора да престане да концентрише своје залихе сировина и добара на једног јединог добављача. Ту лекцију смо, надам се, научили из ове гасне кризе. Увек ћемо бити зависни, не можемо од дана до дана да се пребацујемо са отвореног на затворена тржишта, али нам треба уравнотеженији приступ", рекао је Борељ.

Он се похвалио тиме да је ЕУ показала да је способна да се брзо прилагоди, јер "брзо смо од 40 одсто зависности од руског гаса дошли до седам одсто". Међутим, као што није навео да ли је Европа почела да производи "парацетамол" или нашла поузданијег добављача, тако се нигде не наводи огромна цена коју су европске економије и њени грађани платили за одрицање од руског гаса.

"Наша зависност од руског гаса, такође је у почетку од неких била продавана као прагматизам, уз занемаривање ко је Путин и шта ради у замену за јефтин гас. Дакле, хајде да не будемо прагматични", позива Борељ који изгледа нуди политички приступ без обзира на цену.

Он је похвалио земље централне Азије које подржавају територијални интегритет и не дозвољавају да се територије њихових држава користе да се заобиђу западне санкције уведене Москви, али је додао и да су оне у "деликатном" положају због њихових "економских, културних, политичких и демографских веза са Русијом".

Стратегија ЕУ "Глобал гетвеј" је начин да покажемо политичку амбицију и своје присуство када је у питању централна Азија, напомиње Борељ.

"Ако желимо да постојимо у политичком смислу, морамо да учинимо нешто. Зато напредујемо са 'Глобал гетвејом' као променом за све који су заинтересовани, а заинтересовани су јер им треба противтежа", каже Борељ.

У односу на кинеску иницијативу "Појас и пут", стратегија ЕУ каска. Борељ констатује да Кинези врло ефикасно спроводе своју иницијативу, да су почели са њом годинама пре ЕУ, да планираних 300 милијарди евра можда није довољно да се парира кинеској иницијативи, али наводи да је ЕУ укупно гледано најважнији инвеститор у централној Азији.

ЕУ не може да се претвара да је попут државе, она је "колаж" 27 земаља чланица.

"Али можемо да учинимо много користећи наш капацитет за убеђивање. Снага није само војна снага. Имамо и утицај који треба искористити", напомиње Борељ.

Додао је и да је нагло погоршање ситуације у Авганистану било позив за буђење Европској унији, и подсетио да је Европа рекла "не" талибанима, али да је од пада Кабула народ Авганистана подржан са 400 милиона евра.