"Фајненшел тајмс": Зелена деиндустријализација Немачке
Емисије гасова стаклене баште у Немачкој пале су за око петину прошле године, што је најнижи ниво још од 50-их година прошлог века, али је до овог смањења дошло услед пада индустријске производње, а не због побољшања енергетске ефикасности, пише "Фајненшел тајмс".
Према годишњем извештају берлинске истраживачке групе "Агора енерџиевиденс", Немачка је 2023. године емитовала 673 милиона тона еквивалената угљен-диоксида или 21 одсто мање него претходне године.
Отприлике половина овог пада може се приписати успоравању активности немачке индустрије. Само 15 одсто последица је технолошких побољшања, као што је већа употреба обновљиве енергије.
Немачка индустрија тешко је погођена избијањем сукоба у Украјини и прекидом куповине енергената из Русије.
До овог пада долази зато што многе немачке компаније смањују своје краткорочне инвестиције или пребацују производњу у иностранство. На пример, највећа светска хемијска група БАСФ најавила је смањење производње због високих цена енергије.
Немачки министар економије Роберт Хабек поздравио је бројке које је објавила "Агора", истичући да је 2023. године више од половине снабдевања електричном енергијом у Немачкој произведено из обновљивих извора. Ипак, Хабек је признао да је највећи део смањења употребе фосилних горива последица успоравања индустријске производње.
Говорећи на конференцији за новинаре у Берлину у уторак, председник немачког индустријског лобија Савеза немачке индустрије Зигфрид Русвурм изјавио је да немачка влада не разуме колико је „критична” ситуација са којом се суочавају предузећа.
"Више не говоримо о краткорочним економским падовима, који ће се исправити сами од себе, већ о структурним проблемима у Немачкој", казао је Русвурм, па је додао: "Конкретне мере, које побољшавају положај компанија у глобалној конкуренцији, нажалост, још увек изостају."
"Агора" је саопштила да бројке показују да је немачка економска производња опала за 0,3 одсто у 2023. години, али су те цифре много веће за енергетски интензивну производњу – у хемијској индустрији и у производњи челика – и износе чак 11 одсто.
Скоро половина електричне енергије из увоза долази из обновљивих извора, а четвртина потиче од нуклеарки.