Женски "дрим тим": Ко су кандидаткиње за сва кључна места у Бриселу?
Након избора у Европској унији који ће бити одржани у јуну, највиши послови у Европском савету, Комисији и Парламенту, као и место шефа Европске службе за спољне послове биће раздељени међу главним политичким групама.
Нагађање о томе ко ће преузети те функције главна је забава у бриселским круговима, у којима се разматра да би политичарке могле да буду на тим местима.
"Политико" пише о именима четири жене: Немице Урсуле фон дер Лајен која би могла да остане на месту шефице Комисије, Роберте Метсоле са Малте која остаје на челу Парламента, Мете Фредериксен, актуелне премијерке Данске која би могла да преузме шефовање Европским саветом и актуелне премијерке Естоније Каје Калас која би могла да дође на чело високог представника Уније за спољну политику и безбедност.
"То је мој тим из снова, то би послало тако снажну поруку", рекао је дипломата који је хтео да остане анониман, пише "Политико".
Наравно, никакве одлуке нису донете, често се дешавају изненађења, а и одлуку о председнику Европског парламента доносе политичке партије и посланици, а не национални лидери.
У наведеној комбинацији много тога могло би да има смисла, ако би се лидери ЕУ, иначе већином мушкарци, одлучили да се залажу само за жене.
Комисија и Парламент би остали у рукама Европске народне партије. Социјалисти би добили Европски савет, а либерали би владали у Служби за спољне послове, дипломатској руци ЕУ. То се уклапа са резултатима изборне анкете коју је спровео "Политико".
Избор лидерки, такође, има смисла, јер Фон дер Лајенова и Метсола вероватно неће променити функције, а дипломате све озбиљније размишљају о томе да Фредериксен замени Шарла Мишела на челу Европског савета.
И име Каласове се све чешће спомиње у ходницима уз испијање кафе, добрим делом због посебног фактора û географије.
Многи источноевропски лидери сматрају да би један од најважнијих послова у ЕУ требало поверити некоме из тог дела Европе, наравно због Русије.
Повратак Доналда Туска, бившег председника Европског савета на место пољског премијера, чини ову земљу највећом међу предтавницима ЕПП-а, што значи да би било једноставно немогуће избећи давање високог посла некоме са истока Европе.
Према наведеном сценарију, исток Европе би имао Калас као своју представницу, запад у лику Фон дер Лајенове, север би имао Фредериксенову, а југ Метсолу.
Уз Кристин Лагард као председницу Европске централне банке и Надију Калвино као председницу Европске инвестиционе банке, жене би заузеле све најмоћније функције у ЕУ.