Свет
Откривен још један транскрипт: О чему су разговарали Клинтон и Јељцин?
Неопходно је створити неку врсту картела – укључујући САД, Русију и европске земље – који ће помоћи јачању међународне безбедности, казао је тада Јељцин
Бивши председник Русије Борис Јељцин је на састанку са америчким колегом Билом Клинтоном у Ново-Огарјеву у јануару 1994. године рекао да Русија треба да буде прва која ће ући у НАТО у случају ширења Алијансе, показује транскрипт разговора који је објавио Архив националне безбедности САД.
Осим тога, Јељцин је навео да би њен пример затим требало да следе и друге државе централне и источне Европе.
"Неопходно је створити неку врсту картела, укључујући САД, Русију и европске земље, који ће помоћи јачању међународне безбедности", казао је тада Јељцин.
Међутим, како следи из транскрипта разговора, Клинтон је "веома уздржано" одговорио на предлог руског лидера, споменувши "величину Русије, али не и идеју стварања заједнице земаља коју је предложио Јељцин или чланство државе у НАТО".
Према транскрипту, Клинтон је разговарао са Јељцином о "односу поверења", напоменувши да би "могли да гарантују земљама Европе век мира или више".
У документима са којих је скинута ознака тајности такође се наводи да су људи из окружења Клинтона сматрали Јељцина "најважнијим колегом".
На пример, директор одељења за планирање политике Стејт департмента Ентони Лејк у меморандуму из децембра 1993. године уочи Клинтонове посете Москви упозоравао је на предстојећу "борбу око низа тешких питања и изазова за односе", а Јељцина је назвао "можда и најважнијим страним колегом".
"Поткупљивање" Русије зарад ширења Алијансе на исток
Руска страна је, заузврат, такође раније открила транскрипт разговора Јељцина и Клинтона током једног од њихових састанака 1990-их.
Бивши амерички председник понудио је Јељцину велике инвестиције у Русију у замену за одобрење Москве за ширење НАТО-а на исток.
Како се наводи, као одговор на Клинтонов предлог, Јељцин је рекао да је ова мера слична миту у замену да Русија дозволи проширење НАТО-а на штету сопствених интереса, а три месеца касније, у мају 1997, одбио је да потпише тајни анекс Оснивачког акта Русија–НАТО.
Заузврат, Клинтон је Русију назвао "једном од најбољих опција за улагање" и предложио јачање сарадње између руских и америчких компанија.
"Ако Русија настави да развија своју економију, онда Москва такође може бити одличан партнер у другим областима", навео је Клинтон тада.
У априлу 2022. Клинтон је написао колумну за "Атлантик" у којој је навео да је Борису Јељцину и Владимиру Путину предложио да Русија уђе у НАТО.
"Све ово време држали смо врата НАТО-а отворена за улазак Русије, као што сам јасно рекао Јељцину, а потом и његовом наследнику Владимиру Путину", написао је бивши амерички председник.
Ширење НАТО-а од 1994. године
Ширење НАТО-а, које је било предмет преговора између Клинтонове и Јељцина 1994. године, догодило се пет година касније, тачније 1999. године, када су три земље приступиле Северноатлантском савезу: Мађарска, Пољска и Чешка.
Пет година касније, 2004. године, седам земаља приступило је Алијанси, укључујући и земље бившег СССР-а – Литванију, Летонију и Естонију.
Блок је такође проширен 2009, 2017. и 2020. године, а након почетка Специјалне операције и Шведска и Финска су се придружиле Алијанси.
