Остварују (ли) се теорије завере: Шта све може "Телепатија", Масков чип у мозгу

Илон Маск је објавио да је његов "Неуралинк" чип први пут успешно уграђен у људски мозак, наводећи да ће се први производ овог амбициозног стартапа звати "Телепатија" и да ће омогућити корисницима да путем мисли контролишу своје телефоне, компјутере, телевизоре и друге "паметне" уређаје.

Милијардер је на својој друштвеној мрежи "Икс" објавио да ће први корисници бити они који су изгубили моторну функцију, додавши: "Замислите да је Стивен Хокинг могао да комуницира брже од хитрог дактилографа или аукционара. То је циљ." 

До оваквог развоја догађаја долази у тренутку када је ентузијазам за Масков пројекат почео да јењава, будући да је милијардер најављивао уградњу свог чипа у људски мозак још од 2019. године, док су "Неуралинкови" конкуренти, укључујући "Синхрон" и "Блекрок неуротек", у међувремену то и урадили, пише "Блумберг". 

Међутим, оно што истиче Масков производ је то што електроде задиру неколико милиметара у мозак и циљају појединачне неуроне, док се компетиторски производи постављају на површину мозга и региструју сигнале група неурона. То би, у теорији, значило да ће Масков производ прецизније "читати мисли" корисника и самим тим им омогућити детаљнију контролу при "телепатском" коришћењу дигиталних уређаја.

Иако се на сличној технологији ради већ деценијама, "Телепатија" је начинила значајан корак ка концепту по којем носи име. Ова технологија функционише тако што чип чита сигнале из неурона и шаље их "Неуралник" апликацији која их декодира и претвара у команде. 

Чип се уграђује путем посебног хируршког робота, а пуни се бежично.

Од помоћи особама са инвалидитетом до сједињења са вештачком интелигенцијом?

Након што је "Неуралинк" успешно уграђен у мозак мајмуна који су путем овог производа успешно играли видео игре искључиво путем мисли — због чега су га оштро критиковале групе попут Одбора лекара за савесну медицину, који су тврдили да су многе од хируршких процедура на приматима биле аљкаве — Масков стартап је у мају добио дозволу од Управе за храну и лекове (ФДА) САД да започне тестове на људима.

Крајем године је објавио позив за пацијенте са квадриплегијом изазваном повредом цервикалне кичмене мождине или амиотрофичном латералном склерозом (АЛС) који би добровољно учествовали у истраживању.

Сада, Маск јавља да се први носилац "Неуралинк" чипа успешно опоравља након уградње чипа, као и да чип показује "обеђавајуће" резултате при регистровању неуронских сигнала.

Маск је у својим прогнозама о утицају "Неуралинка" на друштво говорио да би та справа, поред олакшавања живота паралисаним, и, касније, појединцима са губитком вида и слуха, једног дана могла довести до спајања људске и вештачке интелигенције, али то не значи да је овај сценарио и близу.

Штавише, биће потребне године док "Телепатија" не постане чак и комерцијално доступна, напомиње "Блумберг".

Испитивање производа на људским субјектима, током којег би "Неуралинк" требало да утаначи коначни дизајн справе, би могло да траје до годину дана. Следећи корак би затим био спровођење студије изводљивости, а затим и коначне студије којом би се утврдила ефикасност и регулаторном телу пружила аргументација за масовну производњу и продају.

Стога, пут до комерцијализације "Телепатије" би могао потрајати пет до десет година, закључује амерички медиј. Самим тим, не може се ни рећи да нам сингуларност са вештачком интелигенцијом баш куца на врата, али је свакако ближе домену појмљивог него што је икада била.