Свет
Шта је Катаиб Хезболах, група обавијена велом мистерије оптужена за смрт америчких војника у Јордану
Реч је о најелитнијој шиитској оружаној формацији у Ираку, која већ две деценије ратује против Американаца, али и других противника - попут Исламске државе
Ирачка шиитска милиција Катаиб Хезболах (КХ) изненадила је многе када објавила да обуставља нападе на америчко војно особље на Блиском истоку, два дана након напада у Јордану у коме су погинула три америчка војника.
"Објављујемо обуставу војних и безбедносних операција против окупационих снага (америчке војске) – како би спречили срамоћење ирачке владе", објавили су они у саопштењу, наводећи да ће "наставити да бране народ у Гази на друге начине".
Американци су Катаиб Хезболах, који важи за најпотентнију проиранску милицију у Ираку, оптужили да стоји иза напада у Јордану. САД су извеле серију напада на КХ у Ираку и Сирији од почетка рата у Гази као одговор на нападе на интересе САД у региону, али су њихови узвратни удари на америчке снаге упркос томе настављени.
Америчке трупе на Блиском истоку од октобра су се нашле на удару напада најмање 166 пута, саопштили су амерички званичници.
Сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић за РТ Балкан каже је главни фактор који је навео Катаиб Хезболах да одустане од напада на америчке трупе избегавање даље ескалације на простору пре свега Ирака, али и ширег Блиског истока.
Он додаје да се САД сада налазе у незгодној ситуацији, зато што морају да одговоре на напад који је довео до погибије њихових војника, али не смеју да претерају како би се избегла већа ескалација.
"Мислим да ће одговор бити сличан иранском након убиства некадашњег команданта јединице Кудс Касима Сулејманија, односно да ће бити више симболичан. Сматрам да је Катаиб Хезболах пожурио да се огради од напада зато што су их Американци оптужили да стоје иза њега", наводи Пеовић.
Наш саговорник додаје и да очекује макар делимично спуштање тензија, пошто даља ескалација није у интересу ни Американаца ни Иранаца.
Ирачки борци против Американаца и ИСИС-а
Катаиб Хезболах ("Батаљони партије Бога" на арапском) основан је у марту 2003, непосредно након америчке инвазије на Ирак и рушења режима Садама Хусеина. Група је убрзо постала део проиранског фронта, а од 2007. је вршила нападе на америчке трупе у тој блискоисточној држави.
Након повлачења Американаца из Ирака 2011. године, КХ се окреће рату у Сирији, у коме стају на страну председника Башара ел Асада, и борби против Исламске државе у Ираку. Од 2014. године делују у оквиру Снага народне мобилизације, коалиције већег броја шиитских оружаних група која се, у сарадњи са ирачком војском, борила против ИСИС-а.
Након напада Хамаса на југ Израела 7. октобра прошле године и избијања рата у Појасу Газе, Катаиб Хезболах се прикључује Исламском покрету у Ираку, лабавој коалицији проиранских милиција у тој земљи које су у знак солидарности са Палестинцима почеле са нападима на америчке положаје на Блиском истоку.
Портпарол КХ-а Џафар ел Хусеини је 9. јануара за либански "Мајадин" рекао да би организације у том покрету подржале либански Хезболах уколико Израел буде напао њихове положаје на југу Либана.
Западне обавештајне службе тврде да је КХ под директном контролом иранске Исламске револуционарне гарде, односно њене јединице Кудс, на чијем челу се некада налазио генерал Касим Сулејмани – што у Катаиб Хезболаху негирају.
Они су се дистанцирали од Ирана и након напада на америчке трупе које спроводе последњих месеци, тврдећи да их спроводе "својом вољом, без мешања других".
"Наша браћа у отпору – пре свега Исламска република (Иран) – не знају како ми спроводимо џихад, и они се често противе притиску и ескалацији против америчких окупаторских снага у Ираку и Сирији", објавили су они у саопштењу.
Ипак, њихов оснивач и некадашњи командант Абу Махди ел Мухандис убијен је у истом нападу дроном као и генерал Сулејмани почетком 2020. године.
Катаиб Хезболах важи за најелитнију шиитску војну формацију у Ираку, која негује блиске везе са својим познатијим имењацима из Либана. Та организација је означена као терористичка у САД, Уједињеним Арапским Емиратима и Јапану.
Као што је случај и са либанским Хезболахом, структура њиховог ирачког пандана обавијена је велом мистерије, а није познато ни са колико војника располажу – америчке обавештајне службе су средином прошле деценије процениле их има неколико хиљада, али је могуће да је тај број данас значајно већи.
