Протести у Аргентини због радикалних реформи, више повређених у сукобима са полицијом

Десетине Аргентинаца повређено у сукобима са полицијом током протеста против економских реформи новоизабраног председника Хавијера Милеија.

Претходно је Доњи дом аргентинског Конгреса усвојио предлог строгих мера које укључују отказе без образложења, ниске отпремнине и свега 10 дана породиљског одсуства. Намера владе је смањење дугова и стопе инфлације која прелази 200 одсто.

Најновија истраживања јавног мњења показују пад подршке новим властима и осећај разочарања међу Милеијевим гласачима.

Више десетина људи повређено је у Буенос Ајресу у сукобима полиције са учесницима протеста против економских реформи председника Хавијера Милеија, јављају аргентински медији.

Федерална полиција је употребила гумене метке, сузавац и физичку силу, јавља аргентинска агенција Пагина 12.

Повређено је најмање 60 демонстраната, а један од њих, адвокат за људска права, могао би да изгуби око, наводи агенција.

Доњи дом аргентинског парламента у петак је, након вишедневне дебате, усвојио предлог реформи председника Хавијера Милеија.

За усвајање реформског пакета мера гласала су 144 посланика, а њих 109 је било против. Потребно је да пакет реформи буде ратификован и у Сенату Аргентине, где ће се о свакој тачки пакета гласати појединачно.

Ако буду ратификоване у Сенату, реформе ће омогућити отказе без образложења и драстично мање отпремнине, укидање обавезне накнаде за прековремени рад и казне за компаније које не уплаћују доприносе, наводи Ројтерс.

Милеи тежи и да буду ограничена права на штрајк и породиљско одсуство, па би према новим правилима труднице могле да одсуствују са посла само десет дана пред порођај, уместо 45, колико предвиђа тренутни закон.

Реформама би био ограничен рад синдикатâ, а обустава рада у такозваним кључним делатностима, као што су здравство, енергетика и телекомуникације, била би незаконита ако се не обезбеди минимум 75 одсто производње или услуга.

Мање неопходне делатности су, између осталих, радио, телевизија, банкарство и финансије, где се мора испунити 50 одсто обима посла како би се обустава рада сматрала легалном.

Пад подршке и "шанса" у инфлацији 

Милеи тврди да кључне реформе имају за циљ смањење потрошње и повећање државних прихода како би се помогло испуњење главног овогодишњег циља – нултог дефицита.

Намера владе је да смањи високе дугове и инфлацију која прелази 200 одсто.

Милеи је претходне године у новембру победио у другом кругу председничких избора, освојивши више од 14.000.000 гласова. 

У предизборној кампањи, Милеи се залагао за затварање Централне банке, замену пезоса америчким доларом, али и најавом да ће моторном тестером пресећи корумпирани државни апарaт. 

Изборни кампању је почео као потпуни аутсајдер, али је популистичким и агресивним наступом задобио подршку бирача. 

Међутим, анкете показују да му је након непуна три месеца власти подршка опала за 7–9 процената. 

"Он и даље има солидну подршку, око 48 одсто, али се осети пад. Међутим, мимо статистике и анализа, међу Милеијевим гласачима се јавља осећај разочарања – имате наратив да мора да се штеди на сваком кораку, а цене вам расту на недељном нивоу. У инфлацији ће бити кључ успеха или неуспеха његове власти", каже аргетински политички аналитичар Едуардо Фиданза.