Естонска премијерка наставља борбу против совјетских споменика: Симболи руске окупације

Естонија не треба да одустане од усвајања закона који дозвољава уклањање совјетских споменика из Другог светског рата с јавних површина, изјавила је премијерка те балтичке земље Каја Калас.   

Заједно са суседима, Летонијом и Литванијом, Естонија је интензивирала кампању усмерену на ратне споменике из совјетског доба од почетка сукоба у Украјини у фебруару 2022, описујући их као симболе "окупације".

"Морамо да наставимо са овим законом пошто је прихваћен у парламенту, али потом враћен. Имамо договор унутар коалиције да се измени, тако да га треба 'погурати'", рекла је Каласова за Естонску телевизију (ЕТВ). 

Прошлог марта председник Естоније Алар Карис ставио је вето на закон о уклањању совјетских ратних споменика који је усвојио парламент, јер је био неадекватно формулисан и није био у сагласју с естонским Уставом. Закон је потом враћен на дораду. 

Каласова је у августу 2022. рекла да су руске акције против Украјине отвориле ране у естонском друштву, тврдећи да стотине преосталих совјетских споменика подсећају на то и да их зато треба уклонити што је пре могуће.  

Руско министарство унутрашњих послова управо је издало потернице за Каласовом, за естонским државним секретаром Тајмаром Петеркопом  и литванским министром културе Симонасом Кајрисом. 

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да се Каласова нашла на потерници због "скрнављења историјских споменика", а руска агенција ТАСС прецизирала је да су балтички званичници оптужени за "уништавање споменика совјетским војницима".

Естонска премијерка после потеза Москве: Нећете ме ућуткати

У септембру 2023. године Руски истражни комитет је у одсуству оптужио више од 170 страних појединаца – укључујући држављане Летоније, Литваније, Пољске, Украјине и Естоније – за скрнављење и уништавање споменика посвећених совјетским војницима. 

Иначе, совјетске снаге су у Другом светском рату ослободиле три балтичке земље од немачких трупа и оне су биле део СССР-а све до његовог распада 1991. Садашње владе у овим државама – које су све чланице ЕУ и НАТО-а – тврде да је то био период "руске окупација" и у споменицима из совјетског доба виде симболе угњетавања.