Украјина и даље има широку подршку међу Европљанима, али скоро две године од почетка овог сукоба једва 10 одсто грађана најстаријег континента верује да Кијев може да победи Русију, резултати су истраживања које је спроведено широм Европске уније.
Како пише "Гардијан", ова промена става – пошто је у ово време прошле године међу Европљанима преовлађивало мишљење да Украјина мора да поврати сву "изгубљену територију" – захтеваће да политичари заузму реалистичнији приступ, који се фокусира на дефинисање шта прихватљив мир заправо може значити.
"Да би оправдали наставак европске подршке Украјини, лидери ЕУ ће морати да промене начин на који говоре о рату. Већина Европљана очајнички жели да спречи победу Русије, али не верује да Кијев може да победи у војном смислу, што значи да би најубедљивији аргумент за све скептичнију јавност био да би наставак помоћи могао да доведе до одрживог мира постигнутог кроз споразум који фаворизује Кијев, а не победа Путина", рекао је Марк Леонард из Европског савета за спољне односе (ЕЦФР).
Јануарска анкета у 12 држава чланица ЕУ – укључујући Француску, Немачку, Мађарску, Италију, Холандију, Пољску, Шпанију и Шведску показала је да је "контраофанзива Украјине у застоју", а да су растући страх од промене америчке политике и изгледи за други председнички мандат у САД Доналд Трампа подстакли песимизам у вези са исходом рата.
Анкета је спроведена пре повлачења Украјине током викенда из источног града Авдејевке, чиме је Русија, како наводе, однела најзначајнију војну победу од заузимања Бахмута (Артјомовска) у мају 2023.
Анкета, обрађена у извештају под називом "Ратови и избори: Како европски лидери могу да одрже јавну подршку Украјини", открива да само један од 10 Европљана у 12 испитаних земаља верује да ће Украјина победити на бојном пољу, док двоструко више (20 одсто) предвиђа победу Русије.
Чак и у најоптимистичнијим земљама – Пољској, Шведској и Португалу – мање од петине (17 одсто) верује да би Кијев могао победити.
У свим земљама, показало је истраживање, најчешће мишљење, које дели у просеку 37 одсто испитаника, било је да ће се рат завршити компромисним решењем.
У Шведској (50%), Португалу (48%) и Пољској (47%), испитаници су најчешће рекли да Европа треба да помогне Украјини у борби, док у Мађарској (64%), Грчкој (59%), Италији (52%) и Аустрији (49%), сматра да треба подстаћи Кијев да прихвати споразум.
Анкета је показала да многи Европљани све више сматрају да сукоб Русије и Украјине директно утиче и на њих, а 33% је рекло да је имао већи утицај на њихову земљу – и на Европу (29%) – од рата на Блиском истоку (у поређењу са 5% који су рекли супротно по обе тачке).
Могући Трампов повратак у Белу кућу широко је виђен као лоша вест, а 56 одсто испитаника у 12 земаља рекло је да би били веома или прилично разочарани ако би бивши председник поново био изабран.
Једини изузетак је Мађарска, где је 27 одсто испитаника рекло да би било задовољно Трамповим повратком, а 31 одсто разочарано. Слично, присталице само једне велике политичке партије – мађарског Фидеса – надале су се победи Трампа.
Изазов за западне креаторе политике, пише у извештају, је да реше дихотомију пада поверења јавности у исход рата и жеље да "задрже подршку за спречавање победе Русије".
"Како Европа и САД буду улазиле у изборну сезону, потрага за дефинисањем мира биће критично бојно поље. Лидери ће морати да пронађу нови језик који одговара тренутним осећањима", написали су аутори извештаја.