Свет
Газа на ивици глади: Ако добијем храну, то је једном дневно
Пола милиона људи је у најозбиљнијој фази неухрањености, посебно на северу територије, где поједине породице, због недостатка брашна, пеку хлеб од сточне хране
У најбољем случају становници Газе једу једном дневно. У најгорем, део су групе од пола милиона људи за које Уједињене нације кажу да су у најкритичнијој од пет фаза кризе са храном: под високим ризиком да умру од глади.
Више од 80 одсто људи у свету који су у овој фази - која се сматра "катастрофалном" - тренутно се налази у Гази. Посебно на северу енклаве, где недостатак брашна доводи до тога да неке породице припремају хлеб са млевеном сточном храном, а Светски програм за храну УН (ВФП) суспендовао је хуманитарну помоћ, након што је прошле недеље гладна маса напала њихове камионе.
"У Гази једноставно нема довољно хране за све. Кад судбина дозволи и добијем је, то је једном дневно. Других дана не могу да је нађем, или је прескупа и не могу то да приуштим", рекао је за "Паис" Тамер Ашраф (20) који је, као и стотине хиљада других, побегао из северне Газе у град Кан Јунис и затим, поново по наређењу израелске војске, у Рафу, где више од половине од 2,3 милиона становника Газе чека да поново буде присилно расељено уочи планиране израелске копнене инвазије на то подручје.
Цела Газа је данас, у већој или мањој мери, гладна. Неких 64 одсто једе само једном дневно, а 95 одсто смањује порције како би деца имала нешто више да поједу, показују подаци УН.
Процењује се да на северу територије, стотине хиљада људи испуњава најмање један од три индикатора који сигнализирају глад и на путу су да испуне друга два, наводе из Комитета за ревизију глади, међународног тима стручњака за безбедност хране и исхрану који анализира податке. Подаци из прихватилишта и домова здравља на северу показују да је 15,6 одсто беба млађих од две године озбиљно потхрањено. Пре рата, практично нико од њих то није био. Три одсто пати од најтеже врсте неухрањености: они ће умрети ако не добију хитну помоћ.
У октобру, убрзо након почетка рата, израелски министар одбране Јоав Галант најавио је "потпуну опсаду" Газе блокирајући храну, воду, струју и гориво. "Ми се боримо против људских животиња и понашамо се у складу са тим", рекао је он. Под притиском савезника, Израел је дозволио да хуманитарна помоћ уђе у Газу из Египта.
"Ако се не дозволи несметана хуманитарна операција широм Газе, доћи ће до глади. И то неће бити због природних појава, већ због начина на који се овај рат води и упорних и намерних ускраћивања хуманитарног приступа, углавном од стране Израела ... који је дозволио тек сваки пети захтев за кретање на северу", рекао је Џереми Кониндик, председник америчке невладине организације "Рефјуџиз интернешенел" посвећене подршци расељеним лицима, избеглицама и лицима без држављанства.
Међународне организације и невладине организације сада су концентрисале своје напоре на Рафу, па је тамо ситуација мање тешка, иако је пет одсто деце млађе од две године показало знаке акутне потхрањености на прегледима, према подацима УН.
Израелска влада тврди да Хамас краде до 60 одсто хуманитарне помоћи (о чему Уједињене нације немају евиденцију) и за кризу криви проблеме са дистрибуцијом. "Уско грло није са израелске стране", рекао је војни координатор за Газу Моше Тетро.
Ова идеја се понавља у израелским медијима, заједно са популарним наративом да су цивили на овај или онај начин криви за нападе 7. октобра, подстичући подршку плановима да се додатно ограничи помоћ како би се Хамас присилио да преда израелске таоце.
У најновијој анкети, објављеној прошлог уторка, Израелски демократски институт (ИДИ) је упитао: "Да ли подржавате или се противите идеји да Израел треба да дозволи трансфер хуманитарне помоћи становницима Газе у овом тренутку, уз храну и лекове које преносе међународне тела која нису повезана са Хамасом или УНРВА (УН агенција за Палестину)?"
Шездесет осам одсто јеврејске популације одговорило је да се противи испоруци помоћи, укључујући 31 одсто испитаника који себе дефинишу као левичаре.
