Свет
Малезија, неочекивани победник америчко-кинеског рата чиповима
Тензије између Пекинга и Вашингтона око приступа технологији навеле су многе компаније да отворе фабрике у југоисточној Азији
Док компаније широм света траже алтернативу Кини како би се заштитиле од геополитичких поремећаја који су последица сукоба Пекинга и Вашингтона, Малезија постаје неочекивана дестинација за улагања.
Протеклих 50 година Малезија је била последња карика у ланцу снабдевања производње полупроводника: паковање, склапање и тестирање чипова. Али сада има амбиције да избије на чело глобалне индустрије вредне 520 милијарди долара која покреће све, од телевизора до паметних телефона и електричних возила. То укључује активности веће вредности као што су производња плоча и дизајн интегрисаних кола, пише "Фајненшел тајмс".
Све већа америчка ограничења кинеске технологије, посебно за производњу чипова, кључни су разлог привлачности неутралне Малезије, кажу индустријске групе. Америка се бори са Кином за глобалну технолошку надмоћ и затражила је подршку од савезника у Европи и Азији у ограничавању продаје најнапреднијих чипова и производне опреме свом геополитичком ривалу.
Нису само кинеске компаније те које отварају своје фабрике у Пенангу, држави на северу Малезије најпознатијој по плажама, доброј храни и опуштеној атмосфери која је сада постала "хаб за индустрију чипова".
Имамо фирме из Јапана, Кореје, са Запада, каже Марсел Визмер, извршни директор "Кемикона", компаније која прави делове, као што су оквири машина, за клијенте из целог света, укључујући САД. "А све ово је повезано са технолошким ратом САД и Кине".
Визмер објашњава да велики западни произвођачи полупроводничке опреме не могу да продају своју најнапреднију опрему Кини због америчких ограничења. "Али други део приче је да сви ови произвођачи набављају делове од кинеских компанија", објашњава он.
"Зато су поручили својим добављачима да ће, ако се не иселе из Кине, морати да пронађу нове. Кинеске компаније су тада принуђене да се преселе или прошире на места попут југоисточне Азије како не би изгубиле посао. Ту наступа Пенанг", објаснио је он.
Инвестиције цветају. Држава је привукла 12,8 милијарди долара страних директних инвестиција у 2023. години, што је више од укупног износа који је примила од 2013. до 2020. заједно.
Развијање малезијске индустрије полупроводника и радне снаге у ову производњу веће вредности је "приоритетни циљ", каже премијер Анвар Ибрахим у интервјуу за "Фајненшел тајмс".
Али, упозорава "Фајненшел тајмс", овај наратив је прилично "рањив". Малезија нема довољно талената и, до сада, није успела да изнедри домаћег "шампиона" полупроводника који би привукао друге.
Други проблем је политика. Вашингтон је већ извршио притисак на Куала Лумпур због "нагињања" ка Пекингу под Анваром, који је преузео дужност 2022. САД, највећи финансијер малезијског произвођача полупроводника - СДИ, могле би додатно да смање увоз кинеске технологије због чега неки аналитичари и индустријске групе страхују да би то могло да ограничи производе и опрему произведену у Малезији поплавом нових кинеских компанија.
Гаутам Пунтамбекар, извршни директор Банке Америке, ипак, каже да "када говорите о полупроводницима, Малезија је увек део разговора".
"Диверзификација ланца снабдевања из Кине остаје главни фокус за компаније", каже он, додајући да ће се то само убрзати уочи избора 2024. и да је Пенанг "једно од најзанимљивијих места у Азији тренутно".
