Свет
Куцамо на врата заборављених асова: Где је и шта ради шведски пацифизам после уласка у НАТО?
Дебата око прикључења Алијанси је на све начине гушена, они који су били против војног сврставања називани су пацифистима
Некада успешни мировни покрет Шведске на самрти је у тренутку док се застава те земље подиже испред НАТО штаба у Бриселу, пише "Гардијан", наводећи да је у јавности ове до скоро неутралне и пацифистичке земље, тема мира у потпуности нестала из јавне дебате, од почетка специјалне војне операције у Украјини.
"Сматрало се да је потпуно наивно говорити о миру. Назвали су нас наивним или путинистима", сведочи Ана Сандсторм, једна од мировних активисткиња ове земље, директорка Међународног центра Улоф Палме (по имену убијеног шведског премијера), организације за демократију и социјалну правду.
Шведска је тако, готово забрањујући да њени грађани уопште о томе и дискутују, уласком у највећи војни савез прекинула своју двовековну традицију војног несврставања и то након што је прогласила да се налази у непосредној опасности од рата.
"Реторика премијера Улфа Кристерсона била је непромишљена. Ми нисмо на ивици рата. Изузетно је опасно причати таквим терминима. Чак и ако је рат неминован, приправност је много више од војне опреме", додала је Сандсторм.
Додатни удар на шведске мировњаке десио се у децембру када је влада објавила да укида мировни фонд који је пружао финансијску подршку мировним организацијама још од 1920-их. За "Гардијанову" саговориницу био је то "забрињавајући знак да влада не жели да пацифистичка гледишта буду јака".
Професор политичких наука на Универзитету у Гетеборгу и активни социјалдемократа Улф Бјерелд оцењује да је улазак Шведске у НАТО неуспех мировног покрета.
"Сада постоји велико разочарење међу припадницима мировног покрета у Шведској. Процес дебате је ишао тако брзо и мировни покрет није успео да заустави чланство у НАТО-у, рекао је он, додајући да би, када је већ постигнут договор о уласку у војну алијансу, мировњаци требало да се окрену инсистирању на забрани распоређивања нуклеарног оружја на шведском тлу.
Многи ће, указује британски лист, чезнути за бившом шведском политиком војног несврставања, за коју је Лиса Нобо, председница Шведске Социјалдемократске омладинске асоцијације (ССУ) која се кандидује за парламент ЕУ, рекла "да нам је дала глас да критикујемо и дајемо приоритет хуманости и солидарности".
"Ако критикујете НАТО, аутоматски сте проруски оријентисани. У дебати не постоји могућност да у глави имате две мисли у исто време", додала је она, илуструјући колико Швеђани, заправо, нису смели ни да се успротиве одустајању од војне неутралности.
Јер, Улф Кристерсон је одлучио: "Нема више ничега што би требало да буде неутрално. Постоји Запад и постоји Русија."
Шведско друштво за мир и арбитражу, које је са својих 140 година једна од најстаријих мировних организација на свету, повећало је број чланова са 6.500 пре специјалне војне операције у Украјини на више од 15.000.
И његова председница Керстин Бергеа, која је чланство Шведске у НАТО-у назвала "историјским погрешним приоритетом", оцењује такође да је током дебате о НАТО-у било "веома мало простора за критичке гласове".
"Историјски глас Шведске за мир изгледа да је утихнуо. Забринути смо да ћемо сасвим ућутати", коментарише она.
Сада када се Шведска придружила НАТО-у, Бергеа се нада да ће та земља бар деловати као "миротворац" унутар алијансе и заузети снажан став против нуклеарног оружја.
