Највеће претње по америчку националну безбедност: Објављен извештај Обавештајне заједнице САД

Обавештајна заједница САД објавила је годишњи извештај у вези са најозбиљнијим директним претњама по националну безбедност Сједињених Америчких Држава.

У документу на око 40 страна, наравно да су се нашле државе попут Русије, Кине, Ирана, Северне Кореје, затим конфликти попут оног у Појасу Газе, оружје масовног уништења, терористичке групе, појаве попут миграције, али и поједине личности попут – Милорада Додика.

Русија – озбиљан изазов Западу и његовим партнерима

Према мишљењу аутора извештаја, упркос штети коју је "руска агресија на Украјину" изазвала код куће и у иностранству, Русија и даље задржава статус способног и издржљивог противника у разним доменима, који настоји да пројектује своју моћ и одбрани сопствене интересе на светском нивоу, тиме подривајући интересе САД и колективног Запада.

Наводи се и да је РФ учврстила своје везе са Кином, Ираном и Северном Корејом, што јој је помогло у јачању војне индустрије и представља озбиљан изазов Западу и његовим партнерима.

Такође, процењује се и да ће Москва задржати значајан утицај у пољу енергетике, јер је у првој половини 2023. године Русија била други највећи европски снабдевач течног природног гаса.

Што се тиче самог сукоба у Украјини, иако Обавештајна заједница САД сматра да је дошло до застоја или тзв. "пат позиције", овакав развој догађаја према мишљењу америчке агенције због стратешке руске предности иде у корист Москви.

Томе у прилог сведочи све обимнија производња ракета дугог домета, артиљеријске муниције и друге опреме, захваљујући којој ће РФ моћи да води дуготрајан сукоб високог интензитета, уколико то буде потребно.

У међувремену, Москва је од краја 2023. остварила неколико напредака на бојном пољу и користи неизвесност у вези са даљом испоруком војне помоћи са Запада. Стога се закључује да ће упркос свим губицима и потешкоћама насталих током СВО, Русија временом добити већу и квалитетнију војску.

Ово важи и за нуклеарни арсенал Москве, који према мишљењу америчке агенције и даље важи за највећи и најразноврснији арсенал нуклеарног наоружања. Додатно, према информацијама у документу, Русија је показала и способност деловања у сајбер простору и остаје једна од најјачих свемирских сила на свету.

Војно јачање Кине – претња по националне интересе САД

Главни проблем који Обавештајна заједница САД види у деловању НР Кине, јесте настојање да се спроведе уједињење са Тајваном, као и њено војно јачање што може довести до нових криза у Јужном и Источном кинеском мору.

Процењује се да је Пекинг завршио изградњу више од 300 нових силоса за смештај интерконтиненталних балистичких ракета, као и да је део њих већ попуњен овим ракетама. Поред тога, наводи се и да Ратна морнарица НР Кине располаже са два носача авиона у оперативној употреби, а очекује се да ће трећи бити уведен током 2024. године.

Истиче се и кинески арсенал крстарећих и балистичких ракета, нарочито систем ДФ-17, који може лансирати хиперсонични ДФ-ЗФ ХГВ (Hypersonic Glide Vehicle, HGV), али и све већа производња борбених авиона пете генерације. Додатно, као претњу по америчке националне интересе, наводи се напредно противсателитско наоружање којим Кина располаже.

У сврху модернизације својих оружаних снага, Кина је усмерила капитал ка приоритетним секторима и покушава да смањи зависност од страних технологија, наводи се у документу америчке агенције.

Поред модернизације војске, Обавештајна заједнице САД изразила је забринутост јер Кина гради војне базе како би пројектовала моћ и штитила националне интересе у иностранству. Тако поред већ направљене базе у Џибутију и објеката у поморској бази Рем у Камбоџи, Пекинг наводно разматра градњу војних објеката у неколико држава као што су: Мјанмар, Куба, Екваторијална Гвинеја, Пакистан, Сјешели, Шри Ланка, Таџикистан, Танзанија и Уједињени Арапски Емирати.

Јачање војног утицаја, потпомогнуто је јачањем међународних пројеката "Инцијатива појас и пут", "Светска иницијатива за развој" и "Светска безбедносна иницијатива", наводи Обавештајна заједница САД.

Иран и Северна Кореја

Када је у питању Иран, највећа претња према мишљењу аутора документа огледа се у његовој подршци Хамасу и другим групама које су непријатељске настројене према САД, које Техеран наводно користи за индиректне нападе на америчке трупе у Ираку и Сирији. Ту се убрајају Хезболах и Хути, који служе за нападе на израелску војску на граници са Либаном, односно на бродове повезане са Израелом у Црвеном мору.

Наводи се и да ће иранско хибридно ратовање, које се огледа у употреби конвенционалних и неконвенционалних метода, бити претња по интересе САД у региону Блиског истока у догледној будућности. Важно је нагласити да се неконвенционалне методе у извештају америчке агенције не односе на нуклеарно наоружање, већ на мрежу милитантних група које су под наводном контролом Техерана.

Што се тиче конвенционалних средстава, из извештаја се може закључити да Американце највише брине набавка савремених тренажних ваздухплова што указује да Иран намерава да купи борбене авионе и хеликоптере, док ће копнене снаге добити нове тенкове. Осим наведеног, наводи се да је Иран све више напредује у сегменту крстарећих и балистичких ракета, беспилотних летелица, система ПВО и поморског ратовања.

Са друге стране, америчке обавештајце по питању Северне Кореје највише брине даљи развој и ширење нуклеарног арсенала, који представља централну тачку националне безбедности ове азијске државе.

Стога наглашавају да ће лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун наставити да ради на развоју способности ракетних снага и опремати их крстарећим, балистичким и хиперсоничним ракетама, дизајнираним да заобиђу америчке и системе ПВО земаља у региону.

Осталe невоље из угла Обавештајне заједнице САД

Поред набројаних држава, америчка агенција је у годишњем извештају изнела мишљење да многи други догађаји, појаве, процеси и недржавни ентитети такође представљају претњу по националну безбедност САД.

Поред сукоба на територији Украјине, највише пажње придаје се рату у Појасу Газе, а овај конфликт означен је и као главни узрочник напада милитантних група на америчке базе у региону Блиског истока. 

Осим тога, наводи се и да постоји могућност од избијања сукоба између Кине и Филипина, односно Јапана, који су најважнији амерички савезници у Пацифику. Затим се наглашавају тензије између Индије и Кине у пограничним областима две државе, као и тензије између Индије и Пакистана. На крају, наводи се могућност поновоног активирања сукоба између Јерменије и Азербејџана.

Америчка агенција наводи и да би унутардржавни немири имали негативан утицај по интересе САД, а као кључне државе где би до таквих догађаја могло доћи наводе се Авганистан, Судан, Етиопија, Хаити, Венецуела и земље Сахела.

"Провокативни потези" Милорада Додика

Ипак, за нас можда најинтересантнији део овог документа тиче се Западног Балкана, за који амерички обавештајци сматрају да ће се "суочити са повећаним ризиком о локализованог међуетничког насиља" током 2024. године.

"Националистички лидери ће вероватно довести до повећања тензија зарад својих политичких интереса, а спољни актери ће искористити етничке разлике како би повећали и заштитили свој регионални утицај или осујетили интеграцију Западног Балкана у ЕУ и остале евроатлантске институције", наводи се у извештају.

Као примери потенцијалних немира на Балкану, наводе се: сукоби између "српских националиста и косовских власти" који су довели до смртних исхода и повреда, укључујући и рањавање НАТО мировњака у 2023. години; "провокативни потези" лидера Републике Српске Милорада Додика који настоји да неутралише међународни утицај у БиХ и обезбеди дефакто отцепљење РС.

Обавештајни извештај о претњама у свету: Могуће етничко насиље на Балкану, Додик хоће отцепљење РС

Ови потези Милорада Додика, према мишљењу америчке агенције, могли би да подстакну лидере муслиманског становништва да реагују и евентуално изазову насилне сукобе, са којима мировне снаге не би могле да изађу на крај.

На крају извештаја, америчка агенција направила је и осврт на проблеме као што су миграција, климатске промене, изазове у здравственим системима држава и на недржавне ентитете попут транснационалних криминалних организација, приватних војних компанија и терористичких група попут Исламске државе и Ал Каиде које и даље представљају претњу по САД.