У протекле две године, Украјинац Иља је добио свега 25 дана одсуства. "Две године без паузе, без ротације, наравно да је морал на ниском нивоу и да то убија мотивацију", рекао је он.
Војна служба без рока трајања је, сматра Иља, главни разлог зашто људи избегавају мобилизацију. Што значи да они који су на фронту, не могу да одморе. Свесни тога, званичници у Кијеву су саставили нови закон о мобилизацији о ком ће парламент гласати 31. марта. Циљ је регрутовање 500.000 људи који би заменилли 330.000 исцрпљених војника на терену, пише "Фајненшел тајмс".
Испоставило се да је нацрт закона, са више од 4.000 амандмана, у најмању руку контроверзан. Украјинци не желе да буду топовско месо.
До сада су регрутовани само старији од 27 година, а просечна старост оних на фронту била је 40-ак година. Украјина има мање миленијалаца и зумера од осталих земаља пошто је после колапса Совјетског Савеза наталитет пао. Сада је идеја да се старосна граница спусти на 25 година шокирала многе који сматрају да би било самоубилачки за земљу да на фронт пошаље своје најмлађе.
Нарочито ако се има у виду да је Владимир Зеленски "признао" да је до сада страдало 31.000 војника. Та цифра је много, много виша, што признају чак и западни савезници Украјине. Последњи доступни подаци показују да Украјина има 11,1 милион мушкараца старих између 25 и 60 година, од којих је могуће мобилисати 3,7 милиона. Остали су или већ регрутовани, мртви, рањени или се сматрају "кључним радницима".
Анкете показују да чак 48 одсто Украјинаца не жели да се бори. "Није ме срамота да кажем да не желим да умрем", рекао је Јарослав који је покушао да побегне из Украјине прошле године. Осим смрти, друге "замерке" потенцијалних регрута су недостатак обуке, одеће, хране, муниције и дужине службе.
Свесни незадовољства јавности, али и опасности да им они који раде и плаћају порез побегну из земље или оду у илегалу, украјински званичници су предложили војни рок од три године и минимум три месеца обуке. Такође предлажу и да сваки регрут изабере позицију која одговара његовим вештинама. Али, застој у приливу западне помоћи, пропала контраофанзива и губици на терену пореметили су им планове.
Испитивања јавног мњења показују и да половина од 90 одсто који су некада веровали да ће уз помоћ Запада победити, сада сматра да ће их тај исти Запад натерати на компромис са Русијом.
Једна од најконтроверзнијих одредби новог закона је такозвани систем "економске резерве" на основу ког ће они који нису мобилисани бити сматрани "кључним за економију". Другим речима да ће радити како би пунили буџет. У пракси, то практично значи да ће они који не могу да плате да не буду регрутовани, ићи на фронт.
Украјински званичници процењују да ће нови талас мобилизације коштати око 20,8 милијарди долара 2024. То је поврх процењеног буџетског дефицита од 41 милијарде за ову годину.
Ту је и још једно питање на које Кијев нема конкретан одговор. Зашто се регрутују цивили кад Украјина има хиљаде безбедносних радника и полиције. Украјинско министарство одбране објаснило је да они раде "суштински важан" посао, не прецизирајући баш који.