Хрватски геополитичар: Једини губитник у конфликту Русије и Запада биће Украјина

У свом вероватно последњем великом интервјуу пре председничких избора, који ће бити одржани од 15. до 17. марта, руски председник Владимир Путин одговорио је на питање о могућем уласку пољских трупа у Украјину, пише хрватски геополитичар Зоран Метер за сајт "Геополитика њуз".

У овом тренутку питање уласка трупа појединих чланица НАТО-а у Украјину је веома актуелно у Европи и свету, и то након што је француски председник Емануел Макрон изјавио да не може да искључи слање француских војника у ту земљу.

У међувремену је Макрон неколико пута покушао да објасни своју изјаву, али су та објашњења била конфузна и подстакла су више питања него одговора. На крају је рекао да би се радило само о јединицама које би увежбавале украјинску војску и које не би суделовале у војним операцијама на линијама фронта.

Путин: Присуство страних трупа у Украјини неће променити ситуацију на бојном пољу

Иако су његове речи одмах одбациле многе европске земље, чланице НАТО-а, Макрон је наишао на разумевање управо у Пољској.

Трагичне последице по Украјинце

Путин је рекао да би улазак пољских трупа имао трагичне последице пре свега за саме Украјинце, јер, ако Пољска пошаље своје трупе у Украјину, оне одатле неће отићи. Варшава ће само повратити просторе које сматра својим "источним земљама".

"Они желе да врате земље које историјски сматрају својима," додао је Путин, "а које је Јосиф Висарионович Стаљин поклонио Украјини."

На слично питање, шта би значио улазак америчких војника у Украјину, Путин је одговорио да би Русија то третирала као (војну) интервенцију. Другим речима, он није такву хипотетичку одлуку Варшаве "сместио у исти кош."

Ових дана заменик главнокомандујућег Генералштаба пољске војске генерал Карол Димановски изјавио је да је 300.000 хиљада војника НАТО спремно да дође у Пољску.

Очигледно је да се сада воде велике игре, чије би последице могле да буду далекосежне, не само за Украјину. Пре или касније, конфликт у Украјини ће морати да се заврши дипломатским путем.

Пошто је у једначини, која укључује Русију, Запад и Украјину, а чија је непознаница завршетак сукоба, немогуће да се пронађе решење које би све три стране учинило победником (или непораженим), јасно је да ће неко од њих остати незадовољан.

Одговор се намеће сам по себи: онај ко је у једначини најслабија карика.

Ни Запад ни Русија неће дозволити да украјински сукоб измакне контроли

Запад не сме да изгледа поражено, јер би то имало негативне последице по његов положај у међународној заједници, посебно у тренутку када се формира нова геополитичка слика света. Још мање поражена може да постане Русија, за коју је овај рат егзистенцијалан.

Путин је у истом интервјуу поново јасно дао до знања да се у свим будућим преговорима о завршетку украјинског рата мора полазити од политичких и војних реалности на терену. Руска војска не показује жељу да се повуче из Украјине. Управо супротно. Она је преузела потпуну иницијативу и непрекидно напредује.

Сијарто тврди: Украјина не може добити овај рат

Историја је много пута доказала да међународно право није светиња и да оно зависи од политичких интереса моћника.

Тако ће бити и овога пута. Данас се свет налази пред могућношћу директног војног сукоба између Русије и Запада. Овај сукоб ни једна страна не жели и сигурно га неће допустити, без обзира на узаврелу реторику.

И у Москви и у Вашингтону (остали су по том питању сасвим небитни статисти или пуки послушници) јако добро знају да би војни сукоб између Русије и САД-а значио Трећи светски рат и да би у њему било коришћено нуклеарно оружје.

Да би се то избегло, нужан предуслов је постизање договора. Јасно је да ће стварни губитник у тој једначини, закључује Метер, постати Украјина.