Свет

Превремени крај каријере Викторије Нуланд: Одлазак "јастреба" америчке спољне политике

Нуландова и неоконзервативци су желели да по сваку цену изазову трвења са Русијом и са Кином, како би оправдали милитаристичку спољну политику и надували буџет Пентагона. Да ли њена превремена оставка значи да Вашингтон постаје свестан исхода рата у Украјини?
Превремени крај каријере Викторије Нуланд: Одлазак "јастреба" америчке спољне политикеGetty © NurPhoto/NurPhoto

Оставка Викторије Нуланд, коју је прошлог уторка најавио амерички државни секретар Ентони Блинкен, можда је први значајни знак заокрета у спољној политици САД уочи избора у новембру 2024, преноси италијански сајт "Барбадиљо".

Већина Американаца, који се не интересују за спољну политику своје земље, мало зна о Нуландовој. Нуландова је ћерка лекара, који је емигрирао из совјетске Бесарабије. Њену каријеру обележила је логика Хладног рата.

Нуландова се упорно залагала за континуирану експанзију НАТО-а, за наставак трке у наоружању и опкољавање Русије. Од 2003. до 2005, у време америчке војне окупације Ирака, Нуландова је била саветник за спољну политику Дика Чејнија, који је представљао сиву еминенцију администрације Буша млађег.

Али, Украјинци веома добро знају ко је Викторија Нуланд. Пре десетак година, у време кијевског Мајдана, могли су да чују њен разговор са америчким амбасадором Џефријем Пајатом. Тада је Нуландова изговорила своју чувену реленицу: "Ј***ш ЕУ!"

Тада је Нуландова руководила операцијом смене легално изабраног председника Украјине Виктора Јануковича, којег је заменила америчком марионетом Арсенијем Јацењуком.

Та реченица Нуландове  ("Ј***ш ЕУ!") сместа је постала вирална. Осрамоћени Стејт департмент није порицао аутентичност снимка, већ је оптуживао руске службе због пресретања разговора. У ствари, руске службе су учиниле исто оно што је за америчке обавештајне агенције већ постало уобичајен манир, када су рутински снимале разговоре европских званичника, укључујући и немачку канцеларку Ангелу Меркел.

Много крупнија ствар је при том остала у сенци, а то је завера за рушење легално изабране владе у Кијеву и одговорност САД за грађански рат који је ускоро избио у Украјини. До фебруара 2022, у време почетка руске Специјалне војне операције, погинуло је око 13.000 људи, а Украјина је постала најсиромашнија земља у Европи.

Супруг Викторије Нуланд је Роберт Кејган, неоконзервативац и суоснивач "Пројекта за нови амерички век". Главни циљ неоконзерватиаца је кварење односа са Русијом. Нуландовој је пошло за руком да сасвим уништи дипломатске са Москвом са споредне функције државног подсекретара за европска и евроазијска питања. Сада се, међутим, чини, да је неко у Вашингтону коначно извео праве закључке.

Бајден је требало да нешто научи из грешака Обаме

Председник САД Бајден је требало да нешто научи из Обаминих грешака. У првом мандату, Обама је дозволио агресивној државној секретарки Хилари Клинтон, министру одбране Роберту Гејтсу, војним командантима и ЦИА да његову поруку "наде и промене" замене орвеловским бескрајним ратом.

Добитник Нобелове награде за мир остао је упамћен по нападима дроновима на већином недужне цивиле, по настављању окупације Авганистана, по растућој спирали тероризма, затворима попут оног у Гвантанаму и ратовима у Либији и Сирији.

Ипак, Обама је имао периоде у којима је сарађивао са руским председником Владимиром Путином. Заправо, Путин је у септембру 2013. избегао ескалацију у Сирији и помогао је Обами да започне преговоре са Ираном.

Тада су неоконзервативци Обаму означили као "слабог председника". Уз помоћ Нуландове, Роберт Кејган је 2014. написао чланак за часопис "Њу рипаблик", под насловом "Суперсиле се не повлаче", у коме је позвао на још агресивнију спољну политику, подстичући страх у Вашингтону од мултиполарног света у коме САД више неће доминирати.

Још нешто о моралу Обаме, који је тада позвао Кејгана на доручак у Белу кућу. Последица тога је била да је Обама почео да уништава дипломатске односе са Русијом, али је наставио да тајно преговара са Ираном.

Нуландова је оличавала жељу неоконзервативаца за "великим победама"

Године 2014. извршен је државни удар у Кијеву, који је Украјину требало да припреми за улазак у НАТО.

Трговински уговор, који је склопила влада у Кијеву одмах после државног удара 2014, омогућио је  Украјини слободан увоз из Европе, али без икаквог реципроцитета. То је пакт који Јанукович није желео да потпише и који је изазвао нове економске проблеме у Украјини.

Акције Нуландове омогућило је пет милијарди долара које је она углавном усмерила ка партији "Слобода" Олега Тјагнибока и милитантном "Десном сектору". У пресретнутом телефонском разговору, Нуландова је помињала Тјагнибока као једног из "велике тројке", који ће сарађивати са проамеричком премијером Јацењуком.

У фебруару су улични протести у Кијеву прерасли у крваве сукобе.

С друге стране, Русија је поздравила исход референдума одржаног на Криму, на који је изашло 83 одсто бирача, а "за" је гласало чак 97 одсто. Крим се заправо вратио Русији, којој је припадао од од 1783. до 1954. године. Доњецка и Луганска област су се отцепиле од Украјине, што је изазвало крвави грађански рат, који још увек бесни.

Нуландова и неоконзервативци су желели да изазову трвења са Русијом и са Кином, како би оправдали милитаристичку спољну политику и надували буџет Пентагона. У часопису "Форин аферс", у јулу 2020, Нуландова је тврдила да је Русија већа претња по САД него СССР.

Нуландова се залагала и за све агресивнији НАТО, који би се граничио са Русијом. Она је оличавала америчку жељу за "великим победама", попут оних из 90-их.

Да ли њена оставка значи да Вашингтон постаје свестан исхода рата у Украјини? Како закључује "Барбадиљо", то не би било први пут. САД су то већ урадиле у Кореји, Вијетнаму, Ираку, Сомалији, Авганистану...

image