Свет
Хрватски геополитичар: САД су постале страшило којег се гладне птице више не боје
Како констатује Зоран Метер, пуно тога је у спољној политици Вашингтона пошло по злу, од украјинског конфликта, преко рата у Појасу Газе, до губитка позиција у Сахелу
Ескалација сукоба у Украјини, са снажнијим Путином, тешко да може да представља Бајденов изборни адут, пише геополитичар Зоран Метер за хрватски сајт "Геополитика њуз".
Спољна политика Џозефа Бајдена, након неочекивано брзог стављања под пуну контролу свих америчких савезника у Европи и Азији (са изузетком Турске, која игра своју спољнополитичку игру и образује се као један од нових центара мултиполарнога света), требало је да буде главни адут за предстојеће председничке изборе.
Међутим, пуно је тога у међувремену, од конфликта у Украјини све до рата у Гази, пошло по злу и кренуло нежељеним стазама, па је спољна политика постала Бајденово тешко бреме, које му руши рејтинг и у земљи и у свету.
Због неуспеле украјинске контраофанзиве и сада већ свима очигледне погрешне процене о наношењу стратешког пораза Русији на војном, економском, друштвеном и политичком плану, Бајден је добио још јачег Владимира Путина. Путин је управо остварио рекордну победу на председничким изборима, чиме је постао најдуговечнији руски владар у последњих 200 година.
Хтео то или не, Запад ће морати да рачуна на Путина управо у критичној фази турбулентних и крајње неизвесних глобалних процеса.
Због наведених неуспеха, али пре свега погрешне и скупе стратешке процене у Украјини, Бајден се већ више од пола године суочава са Конгресом, који је блокирао његов буџетски предлог за текућу фискалну годину. Прва половина буџетске године је уосталом већ прошла и ускоро следе преговори о буџету за 2025. У блокирана буџетска средства спада и око 60 милијарди долара за помоћ Украјини.
Русија преузима Сахел
Нови ударац Бајдену је и крајње непријатни рат Израела у Појасу Газе, где је, за свега два месеца, убијено око 31.000 Палестинаца, а рањено више од 70.000. Безусловна подршка коју Бајденова администрација пружа Израелу изазива бројне поделе и контроверзе у свету, унутар америчког друштва, па и саме Демократске странке.
Читав свет је запамтио слику из Савета безбедности УН, када је амерички амбасадор једини гласао против предлога о хитном заустављању сукоба у Палестини, кога је подржало осталих 15 чланица овог тела.
Ту више не помажу ни хуманитарне акције, попут америчког бацања хране Палестинцима падобранима из авиона. Заправо, политика Вашингтона може се превести на следећи начин - порука упућена Палестинцима гласи: "Држите се, ми смо са вама", а Израелу: "Само их гађајте, сада су сити."
Да се ствари по Бајдена не крећу у добром смеру, сведочи и текст Си-Ен-Ена о губитку америчких позиција у Сахелу. После прошлогодишњег протеривања француских снага, расту шансе да Нигер са своје територије протера 650 америчких војника.
Недавно су САД изразиле забринутост и због могућности да ваздухопловна база у главном граду Нијамеју буде предата Русима.
Овај медиј са жаљењем констатује и да су многе нигерске официре обучавале САД, са којима су годинама сарађивали у борби против тероризма. Међутим, сада су САД забринуте због повећања руске војне присутности у Нигеру. Кремљ је створио још један мостобран у Сахелу, закључује овај медиј, док Запад нагло губи свој утицај.
Командант америчке Афричке команде генерал Мајкл Ленгли је недавно изјавио да се САД даве у дезинформацијама које је Москва претходних година посејала по Африци. То је повећало нестабилност у региону. "Русија и Кина покушавају да пројектују своју моћ", додао је.
У децембру је Русија отворила амбасаду у суседној Буркини Фасо. Си-Ен-Ен сада тврди како се "односи САД са Нигером распадају" и да Сахел убрзано преузима Русија.
Слабљење САД као последица катастрофалних одлука Вашингтона
Међутим, није Си-Ен-Ен једини забринут због опадања америчког утицаја. На то је, на још непосреднији налин, недавно указао "Волстрит џорнал", који оцењује да садашња америчка администрација због сопствених грешака убрзано губи способност утицаја на међународне догађаје.
Пад способности одвраћања САД представља највећи изазов за спољну политику те земље, по светски мир, а можда и по реизбор садашњег председника. Попут страшила, кога се гладне птице више не боје, наводи овај лист, Бајденов тим је изгубио способност да спречи "непријатељске силе да униште основе светског поретка под америчким вођством."
Слабљење позиције САД на светској сцени почело је пре него што је Бајден преузео дужност, али његова политика није преокренула, већ убрзала овај тренд. Бела кућа је непрекидно доносила катастрофалне одлуке, од хаотичног бекства трупа из Авганистана, до помоћи Украјини.
Америка се данас, закључује Метер, у очима и савезника и противника појављује као "слаба сила коју је лако уплашити".
