Свет
Европа у страху од "лавине дезинформација" из Русије
Дезинформације слабе друштвено ткиво, трују демократије, јер само информације чине демократију могућом, поручио је Борељ
Када се испоставило да је извештај француске телевизије да је председник Емануел Макрон отказао посету Кијеву због претње атентатом лажна вест, то није спречило Париз и Брисел да окриве Москву за ширење "дезинформација", иако Русија није имала никакве везе са тим.
Са приближавањем ЕУ избора, јачањем националистичких странака у Немачкој, Француској и другде, и драматичним падом ентузијазма у Европи да се помаже Украјина "докле год буде потребно", параноја у Бриселу расте. Параноја да ће Москва искористити ситуацију (коју није креирала) да ојача свој утицај ширењем "дезинформација".
Вера Јурова, потпредседница Европске комисије задужена за заштиту ЕУ од дезинформација, упозорила је да ће избори у јуну бити погођени "лавином дезинформација" и позвала на "специјалан напор" да се заштити бирачка воља ЕУ од "скривених манипулација и страног утицаја, нарочито Кремља".
Очекује се, пише "Фајненшел тајмс" да ће Европска комисија следеће седмице представити строга правила против ширења лажних вести и дезинформација, укључујући казне за ТикТок, Икс и друге платформе ако се не "обруше" на манипуланте.
Занемарујући потпуно лажне вести, манипулације и дезинформације које као "лавина" пристижу из Украјине, Брисел се фокусирао на Русију за коју тврди да има "дугу историју ширења дезинформација и психолошког ратовања које сеже још у време Хладног рата".
У годинама након распада Совјетског Савеза, Москва се све више ослањала на државне телевизијске станице РТ и "Спутњик" ако би своје поруке послала страној публици, што је са почетком Специјалне војне операције подстакло ЕУ да покуша да их забрани.
"То је игра мачке и миша", рекао је Максим Одине из Ирсема, истраживачког центра повезаног са француским оружаним снагама. "Русија се прилагодила новом окружењу рата у Украјини, а Европа појачава своју одбрану у информационом простору, као током Хладног рата када су обе стране биле закључане у невидљивој борби".
Француски званичници, који предњаче у борби против руских "дезинформација" иако са њихових државних медија стижу исте, сада тврде да се Москва окреће "хибридним" операцијама које су комбинација акција у стварном свету и онлајн пропаганде. Као пример тога наводе графите Давидове звезде који су се у новембру, по почетку рата у Израелу, појавили на зградама у Паризу.
Испоставило се да је звезде насликао Молдавац, Анатоли Призенцо за кога се без доказа тврди да је руски агент. Сам Призенцо рекао је за "Фајненшел тајмс" да је део шире произраелске групе која је и наручила графите. "Желео сам да урадим нешто у знак подршке Јеврејима у Европи", рекао је он.
Француске власти су, ипак, процениле да је све дело Кремља који је, наводно, желео да подели већ дубоко подељено француско друштво. Француска је дом највеће јеврејске и муслиманске популације у Европи.
"Дезинформације слабе друштвено ткиво, трују демократије, јер само информације чине демократију могућом", рекао је у јануару шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ. Још само када би га европске демократије послушале.
