Свет
Енигма звана Олаф Шолц: Случајни канцелар на челу обезглављене Немачке
Шолц је, тврди италијански сајт, одувек одбијао да заузме јасне ставове, а управо та особина му је омогућила да постане канцелар. Обезглављена Немачка значи да ЕУ више нема политичко вођство
Олаф Шолц је случајно постао канцелар Немачке и понаша се сасвим у складу са том чињеницом, као туриста који повремено посећује Берлин, пише италијански сајт "Електомагазин".
"Добри Олаф" је свакако најневажнија фигура која је икада обављала функцију немачког канцелара", примећује овај магазин. Он је почео као опскурни адвокат из Хамбурга, који није заслужио ни похвале ни срамоту. Тада је још био радикални и борбени социјалдемократа, који се инспирисао марксизмом.
Убрзо потом, почео је своје ходочашће ка центру. Тако је постао штићеник тадашњег канцелара Шредера под чијом заштитом се брзо успињао у странци, што му је најзад донело место градоначелника у родном Хамбургу.
Шолц је убрзо окренуо леђа свом моћном заштитнику. Постао је "умерен", одбијајући да заузме јасне позиције, а ова особина му је омогућила да игра различите улоге у немачким коалиционим владама. Ником није био посебно омиљен, али ником није био ни непожељан. Шолц никад није имао праве пријатеље, али ни заклете непријатеље.
Управо је то оно што је битно за његову целокупну политичку каријеру. Тако је, без сопствених заслуга, постао немачки канцелар, испред шарене, "семафор" коалиције, која се састоји од социјалдемократа, либерала и зелених.
Део његове владе је и министар одбране Борис Писторијус, који припада Социјалдемократској странци и позната министарка из редова Зелених Аналена Бербок, а они сада креирају немачку политику на међународној сцени.
Његова кључна особина показала се већ током епидемије ковида 19. Када је морао да доноси одлуке, био је болестан. У време пандемије, био је болестан од ковида.
Тако се наставило и током украјинске кризе. Шолц је најпре опрезно позвао Путина и Зеленског на преговоре. С друге стране, непрекидно је потврђивао лојалност НАТО-у. Тада се још јасније дистанцирао од свог бившег ментора Шредера, који је проглашен за неког ко је исувише близак Путину и Москви. "Сада сам ја канцелар", рекао је том приликом.
С времена на време, он ипак благо одступа од немачке политике, јер се, како је неколико пута рекао, прибојава директног сукоба са Русијом. Као прави сеоски парох, он жели мир. Можда је то дуг марксистичким ставовима које је делио у младости.
Међутим, његове опрезне изјаве не изазивају никакве политичке последице. Писторијус је, упркос Шолцовој бојазни, наставио да шаље немачке тенковске дивизије на руско-пољску границу, а Бундестаг се припрема да Кијеву испоручи ракете "таурус".
Ако то упоредимо са понашањем Меркелове током рата у Персијском заливу, схватићемо да је то кључни проблем читаве Европе.
Обезглављена Немачка значи и да је читава Европска унија без политичког вођства, што омогућава доминацију агресивних бирократа, попут тренутне шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.
Ко зна шта о томе мисле сени старих канцелара.
