"Дојче веле": Да ли је Немачка спремна за још избеглица из Украјине?

Ако Украјина изгуби у сукобу, још десет милиона људи би могло да постану избеглице, каже стручњак за миграције Гералд Кнаус у интервјуу за "Дојче веле".

Обе стране жестоко се боре, испаљују ракете и користе дронове. Али, једно је јасно: Русија напредује, боље је опремљена. Истовремено, међународна подршка Украјини опада.

"Ако сада буду уништени велики градови попут Харкова и других, ако број жртава порасте а нада опадне, онда ћемо можда доживети највећи покрет избеглица на свету од 1940-их", упозорава стручњак Кнаус.

Политичари опозиционих конзервативних партија ЦДУ и ЦСУ на то већ гледају са забринутошћу.

"Ми као Европљани имамо посебну одговорност за ратне избеглице из нашег непосредног суседства. Али, наравно, наши капацитети ће у једном тренутку достићи своје границе", рекао је за "Дојче веле" политичар ЦДУ Торстен Фрај.

Убрзо након почетка сукоба, већина Украјинаца је побегла у суседне земље, посебно у Пољску. Тамо је својевремено било регистровано чак око 1,6 милиона Украјинаца, док их данас има нешто мање од милион.

Сада Немачка има највећи број избеглица из Украјине. Међутим, ако се рачуна у односу на број становника, добија се другачија слика: Бугарска има удео избеглица од 3,4 одсто, Пољска и Чешка по 2,6 одсто, а Немачка само 1,4 одсто, израчунао је Кнаус.

Апел за европску солидарност

С друге стране, Фрај критикује чињеницу да, узимајући у обзир апсолутни број избеглица, "Немачка мора да се носи с највећим теретом".

Он сматра да би немачка влада морала хитно да поради на равномерној расподели избеглица које долазе из Украјине.

"Само покрајина Баден-Виртемберг је примила више ратних избеглица из Украјине него читава Француска. Баден-Виртемберг има 11 милиона становника, а Француска 68 милиона", указује Фрај за "Дојче веле".

Хелге Линд из владајуће странке СПД има разумевања.

"Када су избеглице пред избором у коју државу да иду, у Француску, Белгију, Италију, и ако су социјални услови у Немачкој јасни, с могућношћу директног запошљавања и бољих социјалних бенефиција, онда је разумљиво да је већа вероватноћа да ће доћи у Немачку", рекао је он.

"Владини и опозициони политичари не знају шта ће, јер све више људи из других земаља тражи заштиту у Немачкој", рекао је Кнаус.

Фрај рачуна да ће ове године бити поднето још 300.000 захтева за азил.

"То такође директно утиче на украјинске ратне избеглице, за које онда недостаје смештај и, посебно, интеграциони капацитети", нагласио је он.

"Општине и градови већ сада упозоравају да су на ивици капацитета. То значи, ако се број људи из Украјине поново значајно повећа, онда ћемо одмах поново имати дебату о миграцијама у Немачкој", рекао је Линд.