Свет
Лоша вест за планету, добра за провајдере: Топљење арктичког леда отвара пут за интернет каблове
Нови подморски кабл дуг 14.500 километара на Арктику могао би да преусмери саобраћај података даље од рањивих тачака
Отапање леда на Арктику могло би да отвори нове руте за интернет каблове који леже на дну океана и преносе већину међународног саобраћаја података.
Подводна инфраструктура је у последње време на мети напада. Тако су гасни и телекомуникациони каблови испод Балтичког мора оштећени прошле године, док су каблови за пренос података на Црвеном мору пресечени прошлог месеца, а том рутом иде 90 процената целокупног саобраћаја Европа–Азија.
Проблем ослањања на само једну руту је јасан, пише "Политико".
"Јасно је да се ради о својеврсној концентрацији неколико каблова, што значи да постоји ризик да ће те области бити уско грло", рекао је Танели Вуоринен, извршни потпредседник "Циније", финске компаније која ради на иновативном пан-арктичком каблу. "Да би се задовољила све већа потражња, све је већи притисак да се пронађе разноликост" рута, додао је он.
Пројекат "Фар норт фајбер" настоји да понуди управо то. Кабл дугачак 14.500 километара директно ће повезати Европу са Јапаном, преко Северозападног пролаза на Арктику, са "станицама" у Јапану, Сједињеним Државама (Аљаска), Канади, Норвешкој, Финској и Ирској.
Та идеја била је незамислива до пре само неколико година, када је дебео, вишегодишњи слој леда онемогућавао пловидбу. Али, Арктик се загрева забрињавајућим темпом, скоро четири пута брже од остатка света и морски лед се сваке деценије смањује за скоро 13 одсто. Лоша вест за планету, добра за интернет провајдере и кориснике.
Европска унија је уложила око 23 милиона евра у пројекат и позвала државе чланице да боље обезбеде своје подводне мреже. Суоснивач компаније "Фар норт дигитал" Итан Берковиц позвао је и владе САД и Канаде да се укључе.
Иако ће "краћи" омогућити бржи пренос података – рад на Арктику може се показати изазовнијим и скупљим.
"Сам лед који помаже да се заштити кабл, у мало вероватном случају оштећења, отежава његово поправљање", објаснио је главни стратег "Фар норт дигитала" Ајк Икард, што значи да би поправка могла да потраје недељама или чак месецима, у зависности од доба године.
Трошкови завршетка пројекта од милијарду евра далеко су већи од других сличних акција.
Кабл преко Атлантика коштао би око 250 милиона евра, рекао је Алан Молдин, директор истраживања у "ТелеГеографији", консултантској фирми са седиштем у Вашингтону. Полагање кабла у Пацифику могло би да кошта око 320 милиона евра.
"Технички, то је изводљиво, али питање је комерцијално. Само зато што кабл има јединствену руту у поређењу са другим системима, не можете да наплатите више за то", рекао је Молдин.
Вуоринен из "Циније" каже да већ постоји "велико интересовање" потенцијалних купаца, као што су велике технолошке компаније које желе да диверзификују интерконтиненталне везе са одбрамбеном и безбедносном заједницом која би могла да користи безбеднију руту. "Циљ је да имамо комерцијално одржив пројекат", рекао је он.
Ако пројекат прође глатко, могао би да отвори пут другима да зароне у могућности све отворенијих вода Арктика. Научници су недавно упозорили да би Арктички океан ускоро могао да остане без леда.
