Свет

Западна "демократија": Ко су најнепопуларнији лидери на свету

"Њујорк тајмс" тврди да иза непопуларности стоје четири фактора: инфлација, имиграција, неједнакост и дужина мандата
Западна "демократија": Ко су најнепопуларнији лидери на светуGetty © dpa/picture alliance via Getty Images

Ниједан амерички председник није имао лошији рејтинг од Џозефа Бајдена у овом периоду свог мандата, пише "Њујорк тајмс".

Међутим, многи лидери западних демократија имају негативније оцене чак и од Бајдена и то у години када више од половине светске популације излази на изборе.

Према подацима "Њујорк тајмса" добијеним у истраживању које је спроведено од 26. фебруара до 6. марта ове године, најнепопуларнији је немачки канцелар Олаф Шолц чију политику не одобрава 75 одсто бирача.

Други на лествици непопуларности је француски председник Емануел Макрон, чију политику не подржава 71 одсто становништва, следе председник Јужне Кореје и премијер Јапана.

На петом месту непопуларности нашао се британски премијер Риши Сунак са 66 одсто оних који га не подржава, а следи премијер Канаде Џастин Трудо са 59 одсто.

Амерички председник Џозеф Бајден нашао се на седмом месту и његову политику не одобрава 54 одсто испитаника. Најмање непопуларан је белгијски премијер Александар де Кро.

"Њујорк тајмс" тврди да иза непопуларности стоје четири проблема: инфлација, имиграција, неједнакост и дужина времена проведеног на власти.

Раст цена утицао је на то да се бирачи наљуте, а нису задовољни ни решењима које су владе предузеле да је зауставе. Многе централне банке подигле су каматне стопе како би успориле раст цена, а веће камате поскупљују зајмове, плаћања кредитним картицама и хипотеке.

САД и Европа су се последњих десет година суочиле са вишеструким миграционим кризама. Иако имиграција може да има своју предност, посебно у односу на растуће економије и смањење инфлације, људи су забринути да имигранти користе владине ресурсе, запошљавају се и утичу на смањење плата, а мењају и културу земље. То ствара осећај хаоса и безакоња, за које бирачи криве своје вође.

Зато се одлучују да подрже десничарске кандидате, што се десило у Холандији и Италији. Ови политичари често желе да зауставе имиграцију.

Широм света велике компаније постају све веће, а неколико појединаца управља богатством које превазилази буџет читаве земље. То је допринело већем неповерењу према елитама, људи сматрају да су они који су на функцијама искористили своју моћ да обогате себе и своје пријатеље.

Четврти фактор "Њујорк тајмс" објашњава тако што постоји тенденција да се гласачи заморе од националних лидера што су дуже на власти.

Највећа јапанска партија у последњих седам деценија већином је водила земљу. Лидери или странке у Француској, Канади и Великој Британији владају од седам до 14 година. У САД демократе држе Белу кућу 11 од 15 последњих година.

image