Ко је нови председник Словачке: Противник наоружања Кијева и заговорник добрих односа са Москвом

Петер Пелегрини је шести председник Словачке од стицања независности након распада Чехословачке 1993. године. На тој функцији наследиће Зузану Чапутову, прву жену на челу те државе.

Словачки Завод за статистику саопштио је да је у другом кругу председничких избора Пелегрини, кандидат кога подржава владајућа коалиција, освојио 53,12 одсто гласова, што значи да је добио подршку 1.409.255 бирача. Његов противканидат, прозападно оријентисани политичар, бивши дипломата Иван Kорчок освојио је 46,87 одсто гласова, односно за њега је гласало 1.243.709 бирача.

Новоизабрани председник Словачке је у првом обраћању након победе поручио да ће учинити све да његова земља "увек буде на страни мира, а не рата", чиме је "показао" да ће следити политику садашњег словачког премијера Роберта Фица, свог блиског сарадника који се оштро противи слању оружја Кијеву.

Наиме, Фицова партија "Смер" победила је на парламентарним изборима у септембру прошле године на проруској и антиамеричкој платформи, а део коалиционе Владе коју је Фицо формирао је и Пелегринијева странка Хлас (Глас).

Пелегрини, који је био Фицов заменик у Смеру, постао је премијер 2018. године, након што је Фицо приморан да поднесе оставку после великих антивладиних протеста због убиства новинара Јана Куцијака и његове веренице.

Касније се одвојио од Фица и основао сопствену странку Глас, више центристичку и либералнију од Фицовог популистичко-левичарског Смера.

Однос према Русији и ситуацији у Украјини

Пелегрини дели мишљење словачке владе о потреби нормализације односа Братиславе са Москвом, чији је квалитет нагло опао после 24. фебруара 2022. године и сматра да су се санкције Русији у већини случајева показале као неефикасне, те да су негативно утицале на становнике Словачке.

Нови председник не одбацује идеју да ЕУ има јединствени приступ Руској Федерацији у вези са ситуацијом у Украјини, али примећује потребу да се узме у обзир утицај санкција на економије земаља заједнице.

"Приликом формирања става о том питању, Словачка треба да води рачуна о сопственим националним и државним интересима", рекао је раније Пелегрини.

Он је такође истакао да неће дозволити да Словачка буде увучена у сукоб у Украјини и одбацио идеју о слању страних јединица у ту земљу.

Овакав приступ, како је оценио, неће дати очекиване резултате и само ће довести до погибије хиљаде војника и цивила.

"Ситуација у Украјини нема војно решење, а тај сукоб могао би да се претвори у још већу катастрофу", напоменуо је Пелегрини, напоменувши да Украјина не може да уђе у НАТО.

Економиста по образовању са италијанским коренима

Пелегрини је рођен 6. октобра 1975. године у граду Банска Бистрица, који се налази у централној Словачкој. Високо образовање стекао је на Економском факултету Универзитета "Матеј Бел" у Банској Бистрици. Дипломирао је и на Економском факултету Техничког универзитета у Кошицама (Источна Словачка), фокусирајући се на банкарство, инвестиције и финансије. Од 2002. до 2006. године радио је као економиста.

Пелегрини има италијанске корене. Његов прадеда Леополдо Пелегрини дошао је у тадашњу Аустроугарску како би учествовао у изградњи пруге између Љевице и Звољена. 

Пелегрини је био на челу словачке владе од 22. марта 2018. до 20. марта 2020. године.

Два пута је биран за председника Националног савета (парламента) Словачке. Први пут на челу највишег државног органа био је од 25. новембра 2014. до 23. марта 2016. године и поново је преузео ту функцију 25. октобра 2023. године.

Као Фицов најближи савезник, био је део његовог кабинета, на разним министарским функцијама, а 11. септембра 2020. основао је странку "Глас – социјалдемократија", чији је председник.