Свет
Зашто се Шолц клања кинеском змају
Игноришући притисак Вашингтона, канцелар тражи загрљај Пекинга
Немачки канцелар Олаф Шолц најавио је предстојећу посету Кини преко ТикТока, (за Запад) контроверзне друштвене мреже, у покушају да убеди Пекинг да им стиже пријатељ.
Како наводи "Политико", постоји разлог за то - Шолцу је потребна Кина.
Са изборима за нешто више од годину дана, лидеру "европског економског мотора" понестаје времена да изведе чудо и промени катастрофалан имиџ који његова влада има међу Немцима.
Шолцова тродневна посета Кини, која почиње у суботу, биће његово најдуже и најважније путовање у иностранство откако је преузео дужност крајем 2021. За канцелара, оптерећеног рекордно ниским рејтингом и разулареном коалицијом, турнеја је прилика да не само да докаже да има глобални углед, већ да покаже гласачима да ће учинити све што је потребно да сачува Немачку.
Бизнис изнад свега
Чињеница да су САД, велики заштитник Немачке, вршиле притисак на Берлин да захладни односе са Пекингом само је један од разлога зашто би Кина изгледала као место које би Шолц радије избегавао. Немачка, ипак није спремна да жртвује свој просперитет зарад Вашингтона, па чак и ЕУ, макар то значило уносну сарадњу са Кином (и доскора Русијом).
Деценијама је за немачке извознике пут до Кине био поплочан златом и помогао је Немачкој да одржи позицију једне од водећих економија света.
Када се немачка индустрија први пут преселила у Кину 1980-их, политичари и руководиоци су веровали да улажу у будућност. Са просперитетом, Кина би се либерализовала и постала западнија, чак и демократскија. Уместо тога, Кина је провела деценије учећи од Запада и ископавајући своју технологију до те мере да се више не ослања на Немачку.
Нажалост по Немачку, Кина је њој и даље потребна.
"Трговина са Кином нам доноси просперитет и краткорочно је практично незаменљива", рекао је Мориц Шуларик, председник Института за светску економију "Кил".
Економска парализа
Након слабе 2023. године, економисти и Међународни монетарни фонд очекују да ће немачка привреда наставити да стагнира. Извоз је пао за више од два процента до сада ове године без знакова олакшања на хоризонту. Оно што Немачку брине је што Кини више нису потребне машине и друга високотехнолошка капитална добра која су покретала раст немачког извоза у ову земљу последњих деценија. То није само због слабије потражње - кинеске компаније су у великој мери сустигле своје немачке конкуренте, чинећи земљу мање зависном од увоза.
Неки политичари, посебно међу зеленима, тврде да би Немачка требало да крене да се "повлачи" из Кине. Велики раскид са Кином би смањио немачку економију за око пет одсто, према недавној студији Института Кил, на нивоу пада који је Немачка доживела после финансијске кризе 2008. или пандемије. Другим речима, било би брутално, али не и фатално.
То је, међутим, лакше рећи него учинити. Штавише, Шолц не може себи да приушти даљу ерозију немачких пословних веза са Кином у време када економија његове земље грца, оцењује "Политико".
Шолцов проблем је, наводи портал, што нема где да се окрене. Немачка индустрија је већ увелико повезана са САД, које су далеко највеће извозно тржиште у земљи (немачки извоз у САД је само 2023. износио 158 милијарди евра, у поређењу са 97 милијарди евра у Кину). На папиру, чини се да је Кина (највећи трговински партнер Немачке када се комбинује извоз и увоз) тржиште са више потенцијала за раст.
С обзиром на тешку економску ситуацију Немачке, Шолц мора да некако подстакне извоз. А с обзиром на успех који су немачке компаније имале у Кини током година, Пекинг делује као савршена позорница.
Заједно, САД и Кина чине скоро 20 одсто немачке трговине, што значи да земља не може себи да приушти ни губитак. То објашњава балансирање Шолца на "две столице".
Са друге стране, за Кину - упркос слабљењу економског положаја - Немачка остаје главна награда, како због своје тежине у ЕУ, тако и због блиских веза са САД.
Повратак Доналда Трампа у Белу кућу следеће године би Си Ђинпингу пружио златну прилику да привуче себи Берлин, уз обећање ближих економских веза, закључује "Политико".
