Осуда на пропаст или спас немачке индустрије? Реакције на Шолцов пут у Кину
Најава предстојеће посете немачког канцелара Олафа Шолца председнику Кине Си Ђинпингу изазвала је различите реакције у Немачкој али и диљем света, будећи наде за стабилизацију односа ове две земље, али и страхове од далекосежних последица на немачку индустрију и спољну политику међу прозападним струјама, преносе медији.
Шолц ће кинеског председника посетити у петак уз пратњу представника лидера немачке индустрије, укључујући БМВ, "Фолксваген", "Адидас", "Дојче банк", "Сименс"...
Ово ће бити прва Шолцова посета Кини од његовог ступања на функцију канцелара 2021. године, али и прва посета лидера неке од чланица Г7 од почетка пандемије ковид-19.
Шолцова посета такође представља заокрет у односу на став његове владајуће коалиције, исказан у коалиционом споразуму потписаном крајем прошле године. Ту су односи Кине и Немачке описани као "системско ривалство", а наводи се и да Немачка мора решити "геополитичка и безбедносна питања заједно са САД и кључним партнерима са Индо-Пацифика Јапаном, Аустралијом и Индијом," указује "Гардијан".
На Западу ништа ново
Одређени делови немачке и западне јавности већ су исказали своју скептичност поводом даљег везивања за Кину.
Представник немачке обавештајне службе Томас Халденванг недавно је метафором упоредио могуће последице оснаживања веза са Кином са немачком зависношћу од руског гаса и последицама које због ње плаћа након што се одлучила на увођење серије узастопних санкција Русији након почетка руске војне операције у Украјини.
"Ако је Русија олуја, онда је Кина климатска промена", изјавио је немачки обавештајац.
Експерт за немачко-кинеске односе из америчког института "Родијум груп" Ноа Баркин навео је да је одлука бивше канцеларке Немачке Ангеле Меркел да одржава односе са Кином била разумљива, али Шолцова намера да настави с таквом политиком - није.
"Одлука да отпутује у Пекинг са делегацијом индустријских лидера је проблематична. Тешко је донети строге изјаве о Русији, Тајвану, и људским правима док ваши директори седе у суседној соби и хоће да преговарају о инвестицијама," тврдио је амерички експерт.
Шолцова влада је прошле недеље потписала споразум којим се кинеској компанији "Коско" омогућава куповина деоница за 24,9 одсто власништва три терминала у немачкој највећој луци у Хамбургу, што је изазвало оштре критике канцеларових коалиционих партнера, либерала и Зелених.
Експерт за Кину из Немачког савета за спољне односе Тим Рулиг сматра да је Шолцово отварање према Кини разумљиво имајући у виду цех који ова земља тренутно плаћа након увођења санкција Русији:
"Може се рећи да је геополитички распад проузрокован ратом у Украјини већ довољно егзистенцијално угрозио немачку економију, и да је нови фокус канцелара одржавање стабилности. У том случају би имало смисла да се остваре нови договори попут оног у Хамбургу," изјавио је он.
Међутим, Рулиг сматра да би грађење снажнијих веза са Кином могло бити опасно на дуже стазе уколико ситуација у Тајвану ескалира и Немачка се одлучи да реагује на исти начин као што је реаговала на руску војну операцију у Украјини.
Кина је у 2021. години већ шесту годину за редом била највећи трговински партнер Немачке. Немачка индустрија тренутно увелико зависи од магнезијума, бизмута, литијума, мангана и никла који се увози из Кине.
Уколико се Немачка одлучи да уведе Кини санкције у будућности, то би могло да буде кобно за њене планове да прошири производњу електричних аутомобила и погоне за експлоатацију обновљивих извора енергије.
"Можете се решити зависности од руске енергије за две зиме, али отварање нових рудника за експлоатацију сировина које сада увозимо из Кине би трајало целу деценију," закључује Рулиг.
Будући конфликт Вашингтона и Пекинга као прави разлог негодовања
С друге стране, кинески аналитичари сматрају овакве западне критике пуком "буком" која не би требало да има утицаја на будућност Немачке уколико она одржи прагматичан став, указује "Глобал тајмс".
Истраживач са Универзитета за међународне студије у Шангају Ђианг Фенг указује да воља лидера двеју водећих сила у свету да се састану и разговарају о билатералним односима, шкакљивим темама и будућности својих земаља може улити поверење становницима ових земаља, али и целој међународној заједници.
Иако ће гласни критичари Шолцове посете, попут немачке министарке спољних послова Аналене Бербок која је у уторак изјавила да се однос Немачке према Кини "мора променити", и за коју неки аналитичари сматрају да више вреднује идеологију од интереса своје земље, наставити да захтевају "раздвајање" од Кине, такав потез није реалистичан, оцењује истраживач са Института европских студија на Кинеској академији друштвених наука Хе Жигао.
Рационална спољна политика према Кини довела би до опоравка немачке економије, закључује Жигао.
Сличног мишљења је и посланик у Европском парламенту и члан партије "Алтернатива за Немачку" Максимилијан Крах, који указује да антикинеска политика није у немачком интересу.
"Овде се не ради о демократији или људским правима, овде је реч о будућем конфликту између Вашингтона и Пекинга – конфликта из кога бих ја изостао. Хоћемо да стварамо мутлтилатералне односе са свим земљама ширком света како бисмо деловали у складу са интересима немачке државе," закључио је европски посланик.
