Грип, болест Икс, птичји грип: Шта ће изазвати следећу пандемију?

Међународна студија, која ће бити објављена наредне недеље, открива да 57 одсто епидемиолога и вирусолога верује да ће неки сој птичјег грипа узроковати наредну пандемију.

Међутим, има и оних, тачније 21 одсто научника који су радили на истраживању, верује да ће узрок нове пандемије бити "болест Икс" – која још није позната науци. 

Уверење да је грип највећа пандемијска претња засновано је на дугорочном истраживању које показује да тај вирус стално еволуира и мутира, каже Џон Салмантон-Гарсија са Универзитета у Келну.

"Сваке зиме је сезона грипа. Могли бисмо да их објаснимо као мале пандемије. Оне су мање или више контролисане јер различити сојеви који их изазивају нису довољно вирулентни, али то неће увек бити тако", објашњава Салмантон-Гарсија.

Они који сматрају да ће наредна претња по човечанство бити "болест Икс", тај неоткривени микроорганизам који ће се изненада појавити поистовећују са Сарс-Ков-2 – изазивачем пандемије 2019. године.

Неки научници, 15 одсто њих, сматра да узрочник ковида 19 и даље представља претњу и да ће неки његов будући сој изазвати пандемију.

Друге смртоносне микроорганизме, попут ласа, нипа, ебола и зика вируса, као озбиљне претње идентификовало је тек један до два одсто учесника студије.

Наш избор

Болест икс: Долази ли следећа пандемија и хоће ли Србија бити спремна?

"Инфлуенца је остала највећа претња у смислу њеног пандемијског потенцијала у очима велике већине научника", додаје Салмантон-Гарсија.

Прошле недеље, СЗО је упозорила на забрињавајуће ширење Х5Н1 соја инфлуенце који је узроковао милионе случајева птичјег грипа широм планете. Његово ширење почело је 2020. године и довело је до милионских смрти или убијања живине, као и угинућа милиона дивљих птица.

Недавно, вирус се проширио и на сисаре, укључујући стоку, а случајеви су примећени у 12 америчких држава, због чега се страхује од ширења на људе. Што више врста сисара вирус успе да зарази, то има више шанси да еволуира у сој опасан по људе.

Детаљи студије, која укључује доприносе 187 научника, биће представљени на конгресу Европског друштва клиничке микробиологије и инфективних болести у Барселони наредног викенда.