Да ли Србија може да рачуна на подршку Ирана у борби против резолуције о Сребреници?

Док Србија и Република Српска настављају са дипломатском борбом против најављене резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, изјава иранског амбасадора у Београду на ту тему изазвала је буру широм Балкана и покренула дебату о ставу који би Техеран могао да заузме током гласања.

Наиме, амбасадор Ирана у Србији Рашид Хасан Пур Баеи критиковао је најављену резолуцију о Сребреници, наводећи да је реч о покушају политичке инструментализације тог злочина, као и да је она усмерена против Срба.

"Апсолутно је за сваку осуду да овај догађај користе као политички инструмент за своје циљеве. Иза тога стоји једна скривена агенда. Чак и Србија признаје да се тамо десио злочин. Представљање српског народа као геноцидног је апсолутно с политичким намерама и циљевима", рекао је амбасадор Ирана у интервјуу за "Информер".

Вучић: Шансе нам нису велике, али борићемо се за Србију

Додао је да Запад овом резолуцијом мисли да помаже муслиманима док истовремено не решава проблем у Појасу Газе, оценивши да се ради о двоструким стандардима, те о притиску на Србију јер покушава да заштити своју независност.

Његова изјава изазвала је лавину коментара и критика у Босни и Херцеговини, након чега се огласила амбасада Ирана у Сарајеву, која се делимично дистанцирала од изјаве амбасадора у Србији, тврдећи да је она "погрешно схваћена".

"Принципијелни и званични приступ ИР Иран је фиксан и непромењив и ИР Иран је поносна што је од почетка независности Босне и Херцеговине увек стајала уз власт и народ ове земље и чврсто подржавала и подржаваће њен суверенитет и територијални интегритет и суживот свих народа", објавила је амбасада на Иксу, додајући да се "геноцид осуђује увек и свуде, и у Гази и у Сребреници".

Након ових донекле контрадикторних изјава дипломатских представника Ирана на Балкану, с правом се може поставити питање: Како би Иран могао да гласа у Генералној скупштини Уједињених нација, и ко би могао да рачуна на подршку Техерана, Београд или Сарајево?

Шта се може очекивати од Ирана у Уједињеним нацијама?

Новинар и колумниста РТ Балкан Борислав Коркоделовић сматра да је изјава иранског амбасадора у Београду добродошла, као и да је Иран утицајна земља у исламском свету.

"Иран је предводник шиитске струје у оквиру муслиманског света. Јесте да је то мањинска групација, али је ипак веома утицајна у Ираку, Јемену, Сирији, Либану, али и у деловима Пакистана, Авганистана… Она има своје упориште у земљама Блиског истока и Западне Азије. Такође је присутна у деловима Африке", наглашава он за РТ Балкан.

Коркоделовић додаје и да је свака чланица УН која пристаје да разговара о резолуцији о Сребреници и подржи ставове Србије добродошла.

Међутим, односи Ирана према Србији и Босни и Херцеговини и даље су под утицајем грађанског рата у тој држави, који је беснео од 1992. до 1995. године и у који је Техеран био активно укључен - на страни Муслимана (Бошњака). 

"Иран и даље улаже велике напоре како би очувао слику коју су деведесетих изградили у Босни. Они су од 1992. године, за време председника Хашемија Рафсанџанија, били укључени у пружање оружање подршке БиХ, што је рађено практично у сарадњи са САД", за РТ Балкан каже Србољуб Пеовић са Института за европске студије.

Он додаје да, иако је Иран резигниран тиме што се резолуција инструментализује, односно да САД купују наклоност исламског света Сребреницом уместо да се баве питањем Газе, не верује да ће Техеран бити директно против ове резолуције.

Водећи светски стручњак за Холокауст: Није било геноцида у Сребреници

"То се може очекивати и од других блискоисточних земаља, пре свега оних које су блиске са САД, попут Саудијске Арабије и Јордана. Ту је маневарски простор Србије мали", сматра Пеовић.

Он наводи и да је Иран пре неколико дана у Националном музеју исламске револуције и свете одбране у Техерану организовао пријем, како је то навела агенција ИРНА, "иранских мученика" Рата у Босни и Херцеговини и њихових породица, ком је присуствовао и амбасадор БиХ у Ирану Нијаз Чардаклија.

Занимљиво је да је ИРНА у тој вести догађаје у Сребреници описала као масакр у ком је убијено више од 8.000 мушкараца и дечака, као и да је реч о "једном од најтрагичнијих догађаја у рату, који је препознат као чин геноцида".

Промене у иранској спољној политици

Дакле, могло би се рећи да Србија не би требало да рачуна на претерану помоћ Ирана када је реч о борби против резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН. Међутим, има индикација да би могло да дође до одређених промена у иранском положају по том питању, пре свега ако Иран читаву ситуацију буде сагледао у ширем контексту.

Ту је пре свега реч о односни Исламске републике и Запада, који се већ годинама налазе у силазној фази. Техеран се већ месецима налази на ивици отворене конфронтације са САД због подршке коју Вашингтон пружа Израелу током рата у Гази, као и сукобима америчких снага и проиранских група у Ираку, Сирији и Јемену.

Иран је последњих година продубио односе са Русијом и Кином, које су постале главни спољнополитички партнери Техерана и кључни савезници у изласку из међународне изолације изазване америчким санкцијама. Управо би отворена и бескомпромисна подршка САД резолуцији у Сребреници могла да подстакне Иран да промени свој став по том питању.

Такав став дошао је и са помало неочекиване адресе - од директора Меморијалног центра Сребреница Емира Суљагића, који је након изјаве иранског амбасадора у Београду изјавио да би Исламска република могла да буде "прва земља која је опозвала признање геноцида у Сребреници".