Свет
Милиони миграната у САД: Да ли је једно гласање у Конгресу разоткрило изборни план демократа?
Зашто се демократе противе предлогу да се, приликом поделе места у Представничком дому, у обзир узима само број америчких држављана
Републиканци у америчком Представничком дому су усвојили нацрт закона којим се на попис становништва додаје питање држављанства и из званичног броја становника који се користи приликом одређивања популације за представљање у Конгресу и гласања на изборима искључују они који немају америчко држављанство.
У нацрту закона се захтева да се, током спровођења редовних пописа становништва, постави и питање о држављанству, односно да се утврди колико становника САД нема држављанство те државе.
Даље, од институција које су задржане за цртање изборних дистрикта, односно које одређују колико места у Представничком дому припада свакој од 50 савезних држава, тражи се да обзир узму само држављане САД, али не и имигранте.
"Не треба да награђујемо државе и градове који крше савезне законе о имиграцији и одржавају политику уточишта са већом заступљеношћу у Конгресу. Здрав разум налаже да се само амерички грађани рачунају приликом изборне расподеле", рекао је председавајући Представничког дома, републиканац из Луизијане Мајк Џонсон.
Предлог је у Представничком дому усвојен већином од 206 према 202, а конгресмени су гласали стриктно по партијским линијама: Сви републиканци су били "за" усвајање предлога, док су све демократе биле "против".
Међутим, да би предлог закона био усвојен њега мора да одобри и Сенат, у ком демократе имају већину.
На чињеницу да је та партија била против указао и високи саветник некадашње председника САД Доналда Трампа Стивен Милер, који је демократе оптужио да су "једногласно подржали представљање илегалних имиграната у Конгресу и Изборном колеџу", телу које бира председника САД.
На то се осврнуо и милијардер и власник Икса Илон Маск.
— Elon Musk (@elonmusk) May 9, 2024
Иако су Милерове оптужбе на рачун демократа благо преувеличане, суштина је јасна: представници те партије колективно су стали против закона који би спречио махинације у процесу доделе места у представничком дому, а самим тим директно утицао на политички пејзаж у Вашингтону.
Шта је била њихова мотивација за такав порез можемо само да наслутимо, али је несумњиво да је на то утицала чињеница да највећи број имиграната обитава у савезним државама у којима доминира управо Демократска партија - што значи да би они могли да директно профитирају од рачунања илегалаца током прерасподеле представничких места.
Како функционише цртање изборних јединица у САД?
Представнички дом САД сачињен је од 435 чланова, који долазе из свих 50 савезних држава. Сваки од њих се бира личном, именом и презименом, у једној од 435 изборних јединица - које се распоређују савезним државама у складу са бројем становника.
Примера ради, Калифорнија - која је са око 39 милиона становника најмногољуднија америчка савезна држава - располаже са 52 места у Представничком дому. С друге стране, државе попут Вајоминга и Вермонта - које имају тек нешто више од по пола милиона становника - у Вашингтон шаљу само по једног представника.
Број представничких места који припада свакој држави одређује се сваких десет година, а одлука се доноси у складу са подацима редовних пописа.
Дакле, предлог закона који су републиканци представили има за циљ спречавање злоупотреба у додели места у Представничком дому, односно да спречи да државе са великим бројем (често илегалних) имиграната буду "награђене" у расподели моћи у Вашингтону.
Последњи попис становништва у САД спроведен је 2020, а нова расподела представничких места ступила се на снагу 2023. године. Наредни попис заказан је за 2030. годину.
Зашто је предлог закона важан?
Нико са прецизношћу не зна колико илегалних имиграната живи у Америци, али се процењује да је њихов број 2020. године износио око 10,2 милиона.
Према писању портала "Хил", њихов број драстично се повећао након доласка Џозефа Бајдена на власт почетком 2021. године, а по неким проценама за само три године њихов број је дуплиран, односно сада износи око 20 милиона.
Уколико би сви они живели у једној савезној држави, она би била четврта по броју становника у САД, иза Калифорније, Тексаса и Флориде, али испред Њујорка.
Имиграција је претходних месеци постала једна од најзначајнијих тема у политичком дискурсу у САД, а претпоставља се да ће то питање у великој мери утицати на исход председничких избора у новембру.
Према подацима истраживања које је "Аксиос" објавио у априлу, чак 51 одсто Американаца данас подржава масовну депортацију илегалних имиграната. То је посебно популарно међу републиканским гласачима, међу којима тај проценат расте на чак 68 одсто.
Републикански кандидат за председника Доналд Трамп је обећао да ће, уколико буде победио на новембарским изборима, пооштрити имиграционе прописе, као и да ће депортовати велики број илегалних имиграната.
