Свет
Ко је Каја Калас: Политичка непо беба и антируски јастреб постаје шеф европске дипломатије?
Ћерка некадашњег премијера и највећа украјинска навијачица у Европској унији могла би да добије једну од најзначајнијих функција у Бриселу
Један од најватренијих антируских јастребова, естонска премијерка Каја Калас, фаворит је за функцију високог представника Европске уније за спољне послове и безбедносну политику, коју је до сада обављао шпански политичар Жозеп Борељ.
Како наводи "Политико", због страха да би Француска могла да упадне у политичку кризу након парламентарних избора које је председник Емануел Макрон расписао за крај јуна, европски лидери желе да "убрзају" процес номинације најзначајнијих функционера ЕУ.
Пошто би функција шефа европске дипломатије, која важи за део "велике четворке" уз председнике Европског савета, Комисије и Парламента, требало да припадне либералима, очекује се да би њихова узданица из Талина могла да напусти домаћу политику и заузме једну од најзначајнијих функција у Бриселу.
Уколико буде изабрана на ту функцију, она ће постати трећа жена на челу европске дипломатије, након баронесе Ештон и Федерике Могерини.
Политички почеци ћерке некадашњег премијера
Естонска премијерка долази из политичке породице и може се сматрати "непо бебом", с обзиром да је њен отац Сим Калас обављао више значајних функција: од гувернера народне банке, преко министра спољних послова и финансија до места премијера Естоније (2002-2003). Он је након тога десет година провео у Бриселу, где је у више наврата био комесар у ЕК.
Занимљиво је и да је прадеда ове естонске политичарке, Едуард Алвер, био један од предводника естонских оружаних формација током рата за независност од совјетске Русије (1918-1920).
Каја Калас је рођена у Талину 1977. године. Студирала је право у Естонији и Француској, након чега се једно време бавила адвокатуром, а у политику улази 2010. године. Од 2011. до 2014. је била посланица у естонском парламенту, да би 2014. била изабрана за Европски парламент.
Током боравка у ЕП Каласова је учествовала у раду делегације за сарадњу са украјинским парламентом, а била је и чланица Одбора за сарадњу са САД. Магазин "Политико" ју је 2019. именовао као једну од 40 најутицајнијих европосланика у претходном сазиву Парламента.
Каласова се 2018. вратила у Естонију, након чега је изабрана за председницу Естонске реформске партије - коју је 1994. основао њен отац - да би на парламентарним изборима почетком следеће године освојила највише гласова.
Јастреб на челу естонске владе
Након пада владе тадашњег премијера Јурија Ратаса, Каја Калас успешно води коалиционе преговоре и долази на премијерску функцију 2021. године.
Због својих чврстих антируских и проукрајинских ставова, Каласова је убрзо стекла репутацију једног од највећих "јастребова" у Европској унији. Она се оштро противила било каквој сарадњи ЕУ и Русије, попут изградње гасовода "Северни ток" - који је назвала "геополитичким, а не економским пројектом".
Након заоштравања односа Русије и НАТО-а крајем 2021. године, Каласова је била можда и најгласнији заступник наоружавања Украјине, критикујући друге европске земље због недовољног ентузијазма око слања помоћи Кијеву.
Њена влада је одобрила слање антитенковских система "џавелин" у фебруару 2022. године, а након што је Русија признала независност Доњецке и Луганске Народне Републике касније истог месеца, Каласова је била међу првим европским лидерима који су позвали на додатне санкције против Москве.
Након почетка Специјалне војне операције, естонска премијерка је била можда и најватренији присталица наоружавања власти у Кијеву, а Естонија је Украјини послала више помоћи по глави становника од било које друге државе - чак 1,74 одсто БДП-а, према подацима из фебруара ове године.
Њена влада је 2022. године забранила Русима који имају визе за улазак у шенгенску зону да путују у Естонију, а годину дана касније је забрањен и транзит возилима која имају руске регистарске ознаке. Она је и један од најватренијих противника преговора Кијева и Москве.
Каласова је, такође, започела кампању уклањања споменика из совјетског периода, за које тврди да су "окупаторски", због чега је Министарство унутрашњих послова Русије објавило потерницу против ње.
Каласова се нашла у жижи скандала када је 2023. године откривено да је њен супруг имао удео у компанији која послује у Русији, иако је сама естонска премијерка раније позвала естонска предузећа да обуставе своје послове са том земљом.
Истраживања јавног мњења спроведена након тог скандала показала су да скоро две трећине Естонаца верује да би она требало да поднесе оставку. Каласова је, међутим, одбила да се повуче, називајући читаву контроверзу "ловом на вештице".
О номинацији Каје Калас за место шефа европске дипломатије почетком године је писао и "Албанијан пост", који је навео да би њен избор био "добар знак за 'Косово' у контексту дијалога Београда и Приштине".
Током 2023. године она се помињала као потенцијални наследник Јенса Столтенберга на челу НАТО-а, али је тај предлог наишао на критике због њеног "превише оштрог" става према Русији. Како ствари стоје, изгледа да јој у Европској унији он неће сметати - напротив, могао би да јој донесе и унапређење.
