"Глобал тајмс": Зашто нови кинески прописи о ретким металима изазивају узбуну на Западу

Државни савет Кине недавно је прописао да ресурси ретких метала припадају држави и да само држава може да контролише рударење ретким металима, али су ти прописи сместа изазвали праву узбуну у западним медијима, пише у уводнику кинески лист "Глобал тајмс".

Јасно је да је разлог за то кључна улога коју имају ретки метали у високотехнолошкој производњи, али и искривљени, погрешни погледи западних медија на Кину.

Ретке минерали су познати као "индустријски витамини", а понекад се називају и "индустријским златом". Ово показује да су ови необновљиви стратешки ресурси од виталне важности за савремену индустрију.

Кина је водећа земља у производњи ретких метала, која годинама снабдева више од 70 процената глобалног тржишта. Међутим, већ неко време, експлоатацију ретких метала оптерећује илегално ископавање, деструктивне рударске праксе, прекомерна производња и нелегална трговина.

Нови кинески прописи су последица повећане потражње у свету, наглашава кинески лист, као и потребе за стандардизованим управљањем ресурсима ретких метала у самој Кини. Кинеска индустрија је сместа поздравила доношење ових прописа, примећује кинески медиј, а они су већ довели до значајног пораста залиха ових метала.

Међутим, поједини западни медији тврде да би ограничавање испоруке ретких метала могло да доведе "до повећања напетости између Кине и Запада", а неки амерички медији чак тврде да увођење контроле у овој области значе да се Пекинг припрема за рат.

Пекинг: Ретки метали припадају држави; Запад у паници

Овакве тврдње изјаве показују какав начин размишљања превладава на Западу. Кина мора да регулише сопствену заштиту ресурса ретких метала и сигурно је да Пекинг питање ретких минерала неће политизовати, нити ће их користити као оружје, наглашава "Глобал тајмс".

Развој ресурса ретких метала је од кључног значаја не само за међународна тржишта, већ и за развој домаћих индустрија.

Ризици по националну безбедност Кине

Пошто су ретке руде витални ресурси, који имају двоструку, и војну и цивилну примену, Кина мора да спречи да се они усмере ка међународним илегалним каналима. Ово би могло да представља ризик и за безбедност Кине и других земаља.

Осим тога, како упозорава "Глобал тајмс", кинеско Министарство државне безбедности је претходних година открило да су поједине иностране обавештајне агенције веома заинтересоване за кинеске ретке метале, као и да се су бавиле крађом обавештајних података, технологије и ретких минерала.

Због потреба кинеске националне безбедности и одржавања глобалног мира и стабилности, апсолутно је неопходно чврсто регулисати ову област.

Недавно уведени прописи о управљању ретким металима нису уредба о контроли извоза, већ административни прописи, који имају за циљ стандардизацију развоја и коришћења ресурса ретких минерала у Кини.

Такође, ови прописи ће допринети развоју глобалне индустрије ретких метала. Као земља са највећим светским резервама и највећом производњом ретких руда, Кина је регулисала свој приступ овој области.

Кина нема намеру да заустави развој било које државе. Кинески прописи не циљају ниједну другу земљу, али, као највећи произвођач ретких минерала, Кина сноси одговорност за обезбеди мирно коришћење ових ресурса.

Аустралија и САД удружене против кинеског монопола

Као значајан играч у глобалној трговини ретким металима, Кина није само произвођач и извозник ретких метала, већ и велики увозник. Кина одговорно приступа развоју и коришћењу ретких минерала и потпуно је посвећена обезбеђивању стабилности глобалних ланаца снабдевања ретким металима.

Када је реч о глобалној сарадњи у трговини ресурсима и енергентима, као што су ретки метали или нафта, политизовани приступ ником неће донети користи. Само постизањем здравог и одрживог развоја индустрије ретких руда Кина може да заштити своју безбедност и стабилност глобалних индустријских ланца снабдевања.

Како закључује кинески медиј, међународна заједница би требало да разуме и поздрави овакав приступ.