Азербејџан - лажна нада за европску диверсификацију извора гаса

Последњих месеци, диверсификација извора гаса била је једна од главних тема бриселских бирократа, а Азербејџан готово преко ноћи постао је један од "водећих европских партнера у решавању проблема зависности од руског гаса". Ипак, да ли је ова јужнокавкаска држава заиста "свети грал" за европске гасне потребе или је реч о још једној лажној нади?

Председник Србије Александар Вучић присуствовао је данас отпочињању радова на изградњи гасног интерконектора у Костинброду, недалеко од бугарске престонице Софије. Том скупу присуствовао је велики број српских и бугарских званичника, укључујући и председника Бугарске Румена Радева, као и министре енергетике обе земље.

"Све ово се ради да бисмо у будућности могли да користимо и азербејџански гас", рекао је Вучић у разговору са Радевом, на шта је бугарски председник казао да Србија и Бугарска могу заједно изаћи на тендере како би обе земље добиле најбољу цену.

Окретање Азербејџану као потенцијалном добављачу гаса у Европској унији није ништа ново. Од када је ЕУ почела да уводи економске санкције Русији почетком прошле године, као и од када се обавезала да ће се "ослободити зависности од руског гаса и диверсификовати изворе", мање-више свака земља на европској периферији која поседује залихе тог енергента постала је мета дипломатске офанзиве бриселских званичника.

Азербејџан је био један од првих на тој листи. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен посетила је Баку средином јула, када је потписан споразум о дуплирању увоза азербејџанског гаса у ЕУ до 2027. године.

"Данас, овим меморандумом о разумевању, отварамо ново поглавље у нашој енергетској сарадњи са Азербејџаном, кључним партнером у покушајима да се удаљимо од коришћења руских енергената", рекла је она том приликом.

Европска замисао је била да се количина гаса који се из те јужнокавкаске државе увози преко Јужног гасног коридора дуплира до 2027. године.

"Обе стране теже да развију билатералну трговину природним гасом, укључујући извоз у Европску унију преко Јужног гасног коридора, која ће достићи најмање 20 милијарди кубних метара гаса годишње до 2027. године", пише у делу меморандума који је пренео Ројтерс.

Да ли је диверсификација гаса преко Азербејџана реална?

Током 2021. године, Азербејџан је у Европску унију извезао укупно 8,2 милијарди кубних метара гаса. Годину дана касније, услед очајничких покушаја Европске уније да прекине увоз руског гаса, та бројка је порасла на 11,3 милијарде кубних метара, а за ову годину најављено је још једно благо повећање на 11,6 милијарди.

Азербејџан је током 2021. године извезао укупно 19 милијарди кубних метара гаса, а очекује се да ће та бројка порасти на 24 милијарде током ове године. Ипак, то је и даље далеко мање од количина које су потребне Европској унији.

Пре две године, чланице ЕУ потрошиле су укупно 412 милијарди кубних метара гаса, од чега је увезено 83 одсто. Самим тим, јасно је да гас из Азербејџана може да покрије тек 2,6 одсто европских потреба за тим енергентом.

Пре него што је започела кампању "диверсификације непоузданог руског гаса", Европска унија је задовољавала 43 одсто својих потреба за тим енергентом из Русије. Самим тим остаје нејасно како је то Европска унија замислила да руски гас замени оним из Азербејџана уколико та земља може да подмири два до три одсто енергетксих потреба ЕУ.

Азербејџан увози гас из Русије?

Још једну занимљивост представља чињеница да су азербејџанска државна компанија за гас СОКАР и водећи руски произвођач гаса "Гаспром" 18. новембра потписали споразум о снабдевању гасом из Русије. Према том споразуму, "Гаспром" се обавезао да ће у Азербејџан извести око милион кубних метара гаса до марта 2023. године.

СОКАР је том приликом у саопштењу објавио да већ дуго времена сарађује са "Гаспромом", као и да те две компаније "покушавају да оптимизују своју инфраструктуру организовањем међусобне размене гасних токова". Управо би се иза тог бирократског језика могло крити решење загонетке Европе и азербејџанског гаса.

Иако се Азербејџан обавезао да ће повећати извоз гаса у Европску унију током наредних неколико година, на њиховом највећем гасном пољу Шах Дениз, које покрива целокупан азербејџански извоз, нема назнака да ће се производња повећати, пренео је портал "Јурејжа нет".

Чињеница да је Азербејџан потписао уговор о увозу руског гаса указује да та земља у најмању руку жели да искористи руски гас како би подмирила потребе сопственог тржишта, али то би могао да буде још један пут до европског тржишта за руски гас.

Сличан модел већ се примењује и на другу санкционисану руску робу. На пример, руски нафтни танкери користе поморски простор недалеко од шпанске луке Сеута како би пребацили нафту са мањих на веће танкере, док је Турска постала центар заобилажења америчких санкција против руске авиоиндустрије.

Чак је и "Њујорк тајмс" недавно писао о томе како државе попут Грузије, Јерменије, Азербејџана, али и земље Централне Азије представљају алтернативни пут за руску робу до светских тржишта.

Самим тим, није незамисливо да би и гас могао да дође до својих европских купаца преко Јужног Кавказа.