Економија
Србија први пут добила стратегију управљања минералним ресурсима: Три сценарија за литијум
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је поручила да држава неће дозволити, ни неконтролисану експлоатација минералних сировина, али ни блокаду развоја
Народна скупштина усвојила је данас Стратегију управљања минералним и другим геолошким ресурсима Републике Србије до 2040. године, са пројекцијама до 2050. године, а министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је рекла да је циљ тог документа да Србија одговорно и одрживо управља својим минералним ресурсима, уз развој модерног, технолошки напредног и конкурентног рударског сектора.
С обзиром да су стратешки важни металични минерални ресурси Србије бакар, злато, олово, цинк, сребро и литијум, овај документ подразумева низ активности усмерених ка повећању њихових укупних количина и могућности економске исплативости ископавања.
Стратегија предвиђа три сценарија развоја рударског сектора у Србији - од опције успореног развоја која подразумева да не би дошло до отварања рудника литијума у долини Јадра, преко опције реалног развоја сектора минералних сировина, који подразумева отварање рудника литијума и злата, а која би наводно удвостручила вредност производње овог сектора са 3,3 милијарде долара, на 6,8 милијарди. Трећа, и најоптимистичнији сценарио наведен у Стратегији, подразумева отварање рудника литијума, са производњом од 58.000 тона, са ценом на берзи од 15.000 долара по тони, као и рудника злата и сребра и да се покреће производња никла и кобалта. Укупна вредност производње је у том случају процењена на 8,6 милијарди долара.
У 2022. години рударство је учествовало је са 2,7 одсто у БДП-у Србије, а у Стратегији се наводи да би, ако би се остварила опција реалног развоја рударског сектора, удео рударства у БДП-у могао да се повећа на око 5 одсто, односно на око 8 одсто у опцији убрзаног развоја.
"Због тога је циљ да се уведу виши нивои прераде руде у Србији. Ако би се рачунале и индиректне добити удео ће бити значајно већи. То се пре свега односи на директне стране гринфилд инвестиције, повећању запослености, повећање обима услужних делатности, транспорта, грађевинарства, добити од пореза", пише у Стратегији.
Наводи се да би приоритет требало да буде реализација која подразумева отварање рудника и експлоатацију литијума, али да ће реализација ових пројеката зависити од бројних фактора, почев од економских, пре свега од цена сировина на берзи, потражње за одређеним сировинама, па до могућности еколошки прихватљиве производње.
Израда прве стратегије важна је и због реализације спорног пројекта "Јадар". Иако се у јавности полемисало, да ли "Рио Тинто" остаје или одлази из Србије, из компаније су крајем прошле године саопштили да се не повлачи из Србије и да је пројекат ископавања литијума у долини реке Јадар у Западној Србији ушао у фазу процене трошкова. Ово није први пут да се "Рио Тинто" наводно "повлачи" из Србије. Под притиском протеста, власти у Србији су 2022. стопирале пројекат ископавања литијума, али су га две године касније поново "оживеле". Упркос томе, Влада Србије је две године касније усвојила нову уредбу којом је омогућила наставак пројекта изградње рудника литијума у долини Јадра. Зато многи сматрају да је и тренутна ситуација покушај да се аустралијска компанија притаји и сачека бољу прилику за реализацију свог наума.
У Стратегији се наводи да лежиште Јадар садржи висококвалитетну минерализацију бора и литијума, као и да је прихваћен елаборат и издата потврда о билансним резервама и ресурсима литијума у укупној количини од 158 милиона тона.
"У случају да буде експлоатације, ако се задовоље сви услови који ће
бити постављени у Студији о процени утицаја на животну средину, према Студији
оправданости постоји могућност производње на годишњем нивоу од 58.000 тона литијум карбоната, 160.000 тона борне киселине, 255.000 тона натријум сулфата", наводи се у Стратегији.
Такође се указује да су актуелна и истраживања руде злата у региону Жагубице и Рогозне и да потенцијално постоји могућност експлоатације ако се испуне сви захтеви заштите животне средине.
Дубравка Ђедовић Хандановић је истакла да Србија до сада није имала важећу стратешку политику у овој области, јер је последња стратегија припремана 2011. године, али никада није усвојена у Народној скупштини. Министарка је нагласила да се природна богатства у овом документу не посматрају као пука сировинска база, већ као стратешки потенцијал за економски развој, индустријски напредак, енергетску сигурност и јачање енергетске независности државе.
Она је поручила да држава неће дозволити, ни неконтролисану експлоатација минералних сировина, али ни блокаду развоја.
"Пут за који смо се определили је пут развоја уз пуну примену еколошких стандарда, контролу институција и одговорност према грађанима", рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је истакла да Стратегија препознаје улогу локалних самоуправа и потребу њиховог већег укључивања.
"Развој не сме бити наметнут, већ договорен, што значи да грађани морају бити информисани, институције присутне, а стандарди јасни и контролисани", рекла је министарка.
Посебна пажња у Стратегији, према њеним речима, посвећена је критичним и стратешким минералним сировинама, које представљају темељ нове индустрије, од батерија и електромобилности, до високих технологија и енергетске транзиције.
"У времену глобалних геополитичких промена, борбе за ресурсе и нестабилности тржишта, минералне сировине постале су питање националне безбедности. Политички одговорна држава мора тежити већој преради у земљи, већој додатој вредности, новим фабрикама, новим технологијама и новим радним местима", навела је Ђедовић Хандановић.
Стратегија се заснива на три основна стуба одрживог развоја - економском, еколошком и социјалном. Први стуб подразумева инвестиције, обезбеђивање стабилности снабдевања минералним сировинама и развој индустријског ланца вредности заснованог на домаћим ресурсима.
Други, еколошки, подразумева унапређење заштите животне средине, примену принципа одрживог рударства и смањење негативних утицаја кроз примену савремених технологија. Трећи, социјални, обухвата развој кадрова, јачање сарадње са локалним заједницама и унапређење транспарентности у сектору.
Општи циљ Стратегије је одрживо управљање геолошким истраживањима и експлоатацијом минералних сировина ради обезбеђења дугорочног индустријског, економског и друштвеног развоја.
За реализацију тог циља дефинисана су три посебна циља и укупно 19 мера.
Први циљ односи се на модернизацију геолошких истраживања и рударства, кроз унапређење регулативе, дигитализацију података и савремене системе управљања.
Други циљ односи се на обезбеђивање приступа минералним сировинама, кроз већу геолошку истраженост, идентификацију нових лежишта и боље просторно планирање. Трећи циљ односи се на развој знања и кадрова, јачање научно-истраживачког рада и унапређење образовања и стручног усавршавања.
Израда Стратегије и Извештаја о стратешкој процени утицаја на животну средину припремљена је уз подршку Универзитета у Београду, Рударско-геолошког факултета, а јавна расправа је трајала укупно 56 дана, значајно дуже од регулативом прописаног временског периода.
Паралелно са израдом Стратегије започета је и израда стратешке процене утицаја на животну средину у складу са регулативом из предметне области, а спроведене су и консултације о прекограничном утицају реализације стратегије на животну средину.
Live
