Ратна дејства на Блиском истоку узбуркала поморске руте: Како роба из Азије стиже у Србију

Ратна дејства на Блиском истоку узбуркала су поморске руте, па роба из Азије за Србију иде заобилазним путем. Пловидба транспортних бродова продужава се за још две недеље, што доводи до кашњења испорука, известио је РТС.

"У овим непредвидивим условима 'конце вуку' највећи глобални логистички и бродарски системи који одређују руте, приоритете и цене транспорта. Њихове одлуке директно утичу на глобалне токове робе, па самим тим и на тржиште Србије", професор Саобраћајног факултета др Младен Крстић за РТС.

Како би се избегле ризичне зоне, траже се нове руте. Комбинују се - брод, железница, камион, авион. Највећи део робе која из Кине и осталих делова Азије иде за Србију и даље долази поморским путем – али нешто другачијом рутом.

"Стандардна рута је раније водила кроз Индијски океан, Црвено море и Суецки канал, па даље ка европским лукама попут Копра, Ријеке, Пиреја или Констанце, одакле роба камионима и железницом стиже у Србију. Међутим, због безбедносних ризика и напада на трговачке бродове у Црвеном мору, велики број бродарских компанија преусмерио је бродове око Африке, преко Рта добре наде. Тиме се рута продужава за око 6.500 километара и у просеку 10 до 14 дана пловидбе", указује Крстић.

Иако је лука Пиреј једна од главних тачака на рути за Србију, део терета се сада чешће искрцава у лукама северне Европе, попут луке Ротердам или Хамбурга. Одатле пут ка Балкану наставља другим видовима транспорта.

"Српске компаније које зависе од делова и сировина из Азије суочавају се са кашњењима и већим трошковима. То је посебно изражено у ауто-индустрији, текстилној индустрији, електроници, трговини техничком робом", каже Крстић.

Последице по грађане су индиректне, али веома видљиве.

"Ако транспорт једног контејнера поскупи за неколико хиљада долара, део тог трошка се готово сигурно преноси на крајњу цену производа у продавници. Дакле, цене производа расту, поскупљује техника, гардероба, обућа. Уз то, на робу и онлајн поруџбине се дуже чека, а уз то имамо и повремене несташице одређених артикала", објашњава професор.

Километри камиона, милиони изгубљених сати: Србија тражи решење на границама са ЕУ

Да би се та рањивост ублажила, а криза која је уздрмала како глобалну, тако и домаћу економију лакше пребродила - неопходна је чврста сарадња привреде и науке.

Управо то ће бити у фокусу овогодишњег LOGIS-a, међународне конференције Логистичке иновације и решења у ланцима снабдевања. У два дана, 14. и 15. маја, привредници и академска заједница ће на Саобраћајном факултету представити  најновија логистичка достигнућа, иновативна решења и примере добре праксе.