Телесковићева: Ни Европа не прекида послове са Кином, зашто би то чинила Србија

Сарадња Србије са Кином не сме да буде представљена као политички грех, ако истовремено највеће европске економије годинама граде дубоке трговинске и индустријске везе са Пекингом, поручила је новинарка и економски аналитичар Аница Телесковић гостујући у јутарњем програму Радио телевизија Србије поводом посете председника Србије Александар Вучић Пекингу.

Састанак Вучића и Си Ђинпинга, председник Кине поручио: Заједно бранимо принципе (ВИДЕО)

Она је оценила да је Кина за Србију важан партнер у тренутку када европске инвестиције слабе, а светска економија улази у период дубоких промена.

"Нама је сарадња са Кином важна као што је и Европи. Кина је, ако гледамо по паритету куповне моћи, под претпоставком да један долар вреди свуда исто, прва економија света. По том показатељу она је већ престигла Америку. Кина је земља у коју свако иде, у којој је Фридрих Мерц био крајем фебруара, у којој су били сви немачки канцелари у последњих десет година, чест гост је и француски председник. Када се нама говори о црвеним линијама у односима са Кином, наше црвене линије не треба да буду ништа даље него што су Европске", указује Телесковићева. 

Као пример европско-кинеске сарадње навела је бројне стратешке секторе – од британске нуклеарне електране и аеродрома "Хитроу" до немачке индустрије и луке у Хамбургу.

"Кина има удео у неким важним европским индустријама. Ако погледамо Велику Британију, колевку индустријске револуције, Кина је власник у нуклеарној електрани 'Хинкли поинт', сувласник је британског аеродрома 'Хитроу', власник је водовода и велике британске челичане. Када је реч о ЕУ и Кини, тај однос је компликован, али ако се видимо бројке - Кина је у прва три трговинска партнера Немачке. У Немачкој рецимо Кина има власнички удео у 'Мерцедесу', у терминалу у Хамбургу, Кина је власник 'Волвоа'. Ми знамо да 'Хуавеј' има проблеме када долази у Европу, али оно што мање знамо је да гради велику фабрику у Француској. У време када је ЕУ одговарало да дође кинески капитал, што је било после кризе из 2008, кинески председник је у ЕУ дочекиван са златним кочијама. Наравно да данас свако треба да буде у Кини", објашњава Телесковићева. 

А за нашу земљу сарадња Кина је, истиче новинарка РТС-а, важна, нарочито у тренутку када прилив страних инвеститора из Европске уније пада.

"Додуше, прошле године нисмо имали ни кинеске инвестиције, али је увек важно да имамо инвестиције из другог извора. И ако се гледа историјски која је била преломна година – то је била 2016. када је наш извоз у Кину био готово занемарљив. И данас је тај спољнотрговински дефицит велики, то је нешто о чему ми треба да водимо рачуна. Такође, кинески инвеститори, као и сви други инвеститори, треба да поштују законе о раду, набавкама и еколошке стандарде, али да ли је важна сарадња са Кином, наравно да је важна сарадња са првом економијом по паритету куповне моћи", истиче Аница Телесковић. 

Љубинка Милинчић: Декларација о мултиполарном свету је најважнији резултат Путинове посете Кини

Говорећи о кинеским инвестицијама у Србији, новинарка РТС-а је указала и на проблеме са којима се суочава смедеревска железара због европских квота на челик и подсећа да су Кинези, такође, присутни и у европској челичној индустрији. 

"Оног тренутка када је јефтин кинески челик кренуо да гази европску конкуренцију, европска администрација је реаговала мерама. На пословање 'Железаре' у Смедереву више утичу админстративне мере које је поставио Брисел, него услови на домаћем тржишту. Када гледам њене пословне резултате питам се, будући да послује са губитком, да ли је кинески интерес да овде производи губитке? Али Кинези на то не гледају тако, већ као стратешки дугорочни план да се приближе Европи. Они су практично тиме ставили ногу у европска врата", каже Аница Телесковић. 

Подсетила је и на то да се ЕУ поново спрема да смањи квоте на челик и да ће да осети и Србија. А управо су проблеми са пословањем железаре у Смедереву последица они квота уведених пре седам година. 

"Да су Кинези овде дошли да повећају извоз види се из првих података 2017. и 2018, када крећу агресивно да повећавају производњу. Мислим да је била 2018. када су Кинези имали раст производње од 100 одсто, а већ у јуну 2019. Брисел је увео квоте. Оне су ништа друго него рампа за извоз. Када достигнете одређену количину, након тога се додатне количине царине и тако ваша роба постаје скупља за грађане. А сада ће и додатно да поскупе", додаје Телесковићева. 

У трговинској размени са Кином, Србија је, како каже Телесковићева, патуљак економија, али то не значи да треба да одустане од покушаја да боље искористи кинеско тржиште. Подсећа и да је главни српски извозни производ у Кину бакар, али да је дефицит у размени и даље велики. 

"И то јесте нешто на чему ми треба да радимо. Србија треба да буде на европском путу, Европа је нама најближи спољнотрговински партнер, одатле долази капитал, одатле су наши страни инвеститори, али то не значи да сарадња са Кином искључује Европу, јер ни Европа сама не искључује Кину. Зашто за нас да важе другачије црвене линије", поручује Телесковићева.