Какви су трендови у српској привреди: Услуге у успону, три сектора у паду

Привреда Србије остварила је у првом кварталу 2026. реални раст бруто домаћег производа (БДП) од 3,2 одсто у односу на исти период прошле године, а главни покретач раста био је сектор услуга, саопштио је Републички завод за статистику (РЗС).

Српска привреда већ плаћа цех карбонских такси Брисела: Ни киловат струје нисмо извезли у ЕУ

У објављеној публикацији "Трендови за први квартал 2026", наведено је да је приватна потрошња у овом периоду у поређењу са првим кварталом претходне године повећана за 4,9 одсто и допринела је позитивном кретању БДП-а са 2,9 процентних поена, док су инвестиције порасле за 1,4 одсто, а извоз и увоз забележили раст од 4,6 односно 3,6 одсто и допринеле кретању БДП-а од 2,6 и 2,1 процентних поена.

Истовремено, индустријска производња у периоду јануар - март 2026. била је за 0,8 одсто нижа него годину дана раније и пад је регистрован у сва три сектора, односно у прерађивачкој индустрији ( 0,4 одсто), рударству (3,2 одсто) и снабдевању електричном енергијом, гасом и паром (0,9 одсто).

У оквиру прерађивачке индустрије, у прва три месеца ове године у односу на исти период 2025. раст је забележен у девет од 24 области, а међу гранама које су оствариле највећи раст издвојили су се производња моторних возила и приколица, са повећањем од 51,5 одсто, производња основних фармацеутских производа и препарата са растом од 6,2 одсто, као и производња производа од гуме и пластике, која је порасла за 5,3 одсто.

У сектору снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом производња је у прва три месеца 2026. била за 0,9 одсто нижа него у истом периоду прошле године, а посматрано по месецима, пад производње остварен је у сва три месеца, односно у јануару је био минус 0,8 одсто, у фебруару минус 1,6 одсто и у марту минус 0,1 одсто. И производња сектора рударство у прва три месеца 2026. бележи пад од 3,2 одсто у односу на исти период претходне године.

Према подацима РЗС-а у првом кварталу 2026. грађевинска активност повећана је за 1,7 одсто у текућим ценама, али је у сталним ценама забележен пад од пет одсто.

Посматрано према врсти грађевина, вредност изведених радова на зградама бележи раст од 25,4 одсто, а на осталим грађевинама као што су саобраћајнице, цевоводи, сложене индустријске грађевине и слично остварен је пад од 21,5 одсто у сталним ценама. Статистички подаци показују и да је раст вредности изведених радова остварен једино у Београдском региону, где је износио 35 одсто у сталним ценама, пре свега захваљујући радовима на припремама за међународну специјализовану изложбу Експо 2027.

Подаци РЗС показују и да је број издатих грађевинских дозвола у првом кварталу ове године у односу на исти период 2025. повећан за 8,9 одсто на 6.043 дозволе, али је укупна предвиђена вредност радова по тим дозволама смањена за 47,3 одсто у односу на исти период прошле године.

Раст извоза

Статистички подаци показују и да је спољнотрговинска размена у прва три месеца ове године показала раст извоза и вредност извоза робе повећана је за 7,1 одсто у односу на исти период 2025, док је увоз порастао за 0,3 одсто.

Највећи допринос извозу дала је прерађивачка индустрија, чији је извоз повећан за 9,1 одсто, док је сектор рударства забележио раст извоза од 25,4 одсто. Србија је у прва три месеца ове године остварила трговински суфицит са 14 европских земаља у укупном износу од око 1,3 милијарде евра, при чему је највећи суфицит остварен са Црном Гором, у вредности од 274 милиона евра. Највећи трговински дефицит у посматраном периоду забележен је са Кином и износио је око милијарду евра.

Промет у трговини на мало у првом кварталу 2026. порастао је за 8,6 одсто у сталним ценама, а 9,3 одсто у текућим ценама, док је промет у трговини на велико повећан за 5,7 одсто у сталним и 7,6 одсто у текућим ценама.

Подаци РЗС-а показују и да је просечна годишња инфлација у првом кварталу ове године износила 2,6 одсто, а највећи допринос расту потрошачких цена дали су електрична енергија, здравство, комуналне услуге, дуван и воће.

Наш избор

Мир на Блиском истоку коначно обара цене нафте: Да ли ће појефтињење стићи и на пумпе

Цена електричне енергије за домаћинства у првом кварталу ове године била је за 9,6 одсто виша него годину дана раније, док је цена воћа порасла за 11,9 одсто.

У Србији је у првом кварталу 2026. било запослено 2,836 милиона људи, док је број незапослених износио 276.300, а ван радне снаге било је 2.478 600 лица старијих од 15 година. Стопа незапослености остала је на нивоу од 8,9 одсто, непромењена у односу на крај 2025. године, док је број незапослених незнатно смањен, уз истовремени пад броја лица ван радне снаге за 14.700.

Регионално посматрано, стопа незапослености у првом кварталу 2026. у поређењу са претходним кварталом, бележи раст у Региону Јужне и Источне Србије, са 12,4 одсто на 13,7 одсто и Региону Шумадије и Западне Србије, са 8,2 одсто на 8,3 одсто, док је пад забележен у Београдском региону, са седам одсто на 6,5 одсто и Региону Војводине, са 8,9 одсто на 8,4 одсто.

Просечна плата

Подаци РЗС показују и да је просечна нето зарада у Србији у првом кварталу достигла 118.736 динара, што представља номинални раст од 11,7 одсто и реални раст од 8,8 одсто у односу на исти период претходне године, док је у односу на четврти квартал 2025, номинално виша за 2,7 одсто, а реално за 1,8 одсто.
Просечна зарада без пореза и доприноса обрачуната за први квартал 2026. износила је у јавном сектору 124.101 динар , а 116.561 динар ван јавног сектора.

Највише просечне зараде забележене су у области рачунарског програмирања и консултантских делатности, где су износиле 312.391 динар.

РЗС објавио колике су биле плате у марту: Које професије вуку просек

Када је реч о туристичком сектору, статистички подаци показују да је наставио раст, па је у првом кварталу остварено 2,7 милиона туристичких ноћења, што је за 6,5 одсто више него годину дана раније. Домаћи туристи остварили су 50,5 одсто свих ноћења, док су страни учествовали са 49,5 одсто. Најпосећеније дестинације били су Београд, Златибор и Копаоник.

У периоду јануар - март 2026. Србију су посетили страни туристи из око 50 различитих земаља света, а највећи број ноћења (81,3 одсто) остварили су туристи из Европе.

Три земље чији су туристи остварили највише ноћења су Турска (130,9 хиљада), Руска Федерација (128.800) и Северна Македонија (125.400), а потом следе посетиоци из Кине (85.000), Босне и Херцеговине (82.200).