Економија
Нови покушај потискивања руског гаса: Да ли је Вертикални коридор реална алтернатива или пуста жеља
У јавности се стално указује да треба много више да се уради на диверсификацији снабдевања, а у суштини се само понављају поруке које стижу из Вашингтона и Брисела, по којима је једино битно да Србија престане да купује руски гас
Србија је корак ближе Вертикалном гасном коридору, али питање је да ли ће из правца Северне Македоније икада моћи да потекну довољне количине које би евентуално могле да замене од Брисела омражени руски гас. Додатни проблем је по којој цени бисмо га куповали, с обзиром на то да је у питању течни гас, чије допремање танкерима поскупљује његов транспорт.
Грчки министар животне средине и енергетике Ставрос Папаставру је изјавио да Грчка очекује да ће у септембру бити потписани споразуми о успостављању Вертикалног гасног коридора, чиме би Србија, заједно са још неколико земаља југоисточне Европе, међу којима су Бугарска, Румунија, Молдавија, Украјина, Мађарска и Словачка, добила нови правац за снабдевање. Он је рекао да је пре десет дана одржан састанак са оператерима, а да ће вероватно у септембру бити потписани споразуми са представницима из Северне Македоније и Србије о њиховом учешћу у Вертикалном коридору.
Србија годишње троши око три милијарде кубика годишње и сврстава се у мале потрошаче гаса, у поређењу са Мађарском, која троши три пута више, тако да је упитно колико изградња нових гасовода, поред постојећих, уопште има економско оправдање. У јавности се стално указује да треба много више да се уради на диверсификацији снабдевања, а осим интерконекције са Северном Македонијом најављују се и цевоводи ка Румунији, Хрватској и Босни и Херцеговини. У суштини се само понављају поруке које стижу из Вашингтона и Брисела, по којима је једино битно да Србија престане да купује руски гас. То на папиру и у пројектима можда лепо звучи, али стручњаци истичу да је реалност другачија, јер је изградња интерконектора скупа инвестиција која се не исплати ако нема довољног протока гаса.
Димитар Штерев из Бугарске гасне асоцијације сматра да је Вертикални гасни коридор политички антируски пројекат, којем нису претходиле никакве прелиминарне анализе профитабилности и економских користи за земље кроз које ће проћи. Он је у својој анализи "Вертикални гасни коридор – пружа ли нове могућности за југоисточну и централну Европу или не и по којој цени?", која је објављена на порталу "Енергија Балкана" навео да његово истраживање показује да су, под политичким притиском, гасни оператери држава преко којих ће прећи на своју штету пристале на смањење транзитних такси, како би скупи течни природни гас из САД могао да стигне до крајњих украјинских и других потрошача "по нешто прихватљивијој цени".
Он је указао да су пристали на смањење потенцијалних прихода од могућег транзита како би се задовољили не национални, већ страни интереси.
"Овоме треба додати да ће транзитиране количине природног гаса бити пумпане у украјинска складишта гаса, где ће украјински оператер гаса наплаћивати накнаде за складиштење, а само ће тај оператер имати користи од свега тога", навео је Штерев.
Он је израчунао и да је укупна потрошња ових земаља више од 92 милијарде кубних метара годишње, а да увозе око 57 милијарди кубика, што је приближно једнако око 570 тона ЛНГ-а.
"Под претпоставком да производња из новооткривеног гасног поља 'Нептун Дип' у црноморским водама Румуније почне почетком 2027. године, преостале количине које би Румунија могла да понуди тржишту у овом региону су око седам милијарди годишње, што је једнако око 70 тона ЛНГ-а, тако да би потребе за увозом ових земаља биле око 500 тона годишње. Уколико ЕК наметне још једно лудило - ако план "РЕПауерЕУ" ступи на снагу и увоз цевоводног и течног природног гаса из Руске Федерације буде забрањен, та огромна количина неће моћи да се обезбеди и транспортује Вертикалним гасним коридором да би се покрила потрошња природног гаса у Грчкој, Бугарској, Румунији, Мађарској, Словачкој, Молдавији и Украјини", истиче Димитар Штерев.
Он напомиње да је додатни проблем и то што на траси кроз Грчку, Бугарску, Румунију, Мађарску, Словачку, Молдавију и Украјину има неколико технички проблематичних деоница, тј. деоница са наметнутим прописима за смањени радни притисак како би се спречиле могуће незгоде. Осим тога, на перформансе Вертикалног гасног коридора негативно ће утицати такозвани "телескопски проблем", који се манифестује у присуству значајних разлика у пречницима цеви дуж трасе или такозваних "уских грла", што ће ће неизбежно створити губитке у протоку гаса дуж такозваног Вертикалног гасног коридора и повећати оперативне трошкове.
Штерев указује и да забрана једног извора енергије доводи до зависности од другог, што је у супротности са диверзификацијом енергије и спречава европске земље да обезбеде ниже цене енергије за своје индустријске и домаће потрошаче.
"Бити независан значи имати могућност избора, али тренутно ЕУ постаје зависна од течног природног гаса, који је скупљи у погледу трошкова од цевоводног гаса из Русије, истакао је Димитар Штерев у својој анализи.
"Србијагас" је раније саопштио да ће интерконектор између две државе обезбедити двосмерни проток природног гаса у количини од 1,5 милијарди кубних метара годишње. На територији Северне Македоније планирано је повезивање на постојећи гасовод Клечовце, а на територији Србије повезивање је планирано у Врању, на већ изграђени гасовод. Укупна дужина гасовода који ће повезати две државе ће бити приближно 70 километара, од чега око 47 на територији Србије и око 23 километра на територији Северне Македоније.
Србија иначе добија руски гас преко "Балканског тока", који иде преко Црног мора, Бугарске, наше територије до Мађарске и Словачке.
Изградња гасног интерконектора Србија-Бугарска требало је да омогући диверсификацију извора снабдевања и да, како то Запад дефинише, "ослободи Србију и регион зависности од руског гаса". Ипак, то подразумева куповину скупљег течног природног гаса (ТНГ), који до грчке луке, стиже танкерима из Катара, Норвешке или Америке, а потом се мора претворити из течног у гасно стање да би се транспортовао гасоводом.
Из Азербејџана нам иначе тренутно стиже тек око 400 милиона кубика овог енергента, док из Русије добијамо око три милијарде кубика годишње. Капацитет интерконектора између Србије и Бугарске, којим азербејџански гас стиже, је око 1,8 милијарди, али нити Азербејџан тренутно има толико гаса за нас, нити ми можемо да га транспортујемо због "уског грла" кроз Грчку и Бугарску, чије цеви имају мању пропусну моћ.
Гасни аранжман са Русијом је у протекле четири године, од када је нагло поскупео гас, донео Србији огромне користи, јер је омогућио набавку гаса по цени која је знатно нижа од тржишне. "Нова економија" је објавила да је током 2024. године цена гаса од "Гаспрома" била чак 35 одсто нижа од цене по којој купујемо гас од азербејџанске компаније СОКАР, док би, да набављамо гас преко ЛНГ терминала, цена била још већа.
"Само током прошле године, у односу на цену СОКАР-а, Србија је уштедела 300 милиона евра, више него што ЕУ донира годишње Србији у процесу прикључења, а вероватно и знатно више него да смо куповала течни гас (ЛНГ) преко грчких или турских терминала", објавила је "Нова економија".
Live
