Европски послератни економски модел, који се ослањао на отворену глобалну трговину, јефтине енергенте и стабилан геополитички поредак под заштитом Сједињених Америчких Држава, више не функционише и вероватно се никада неће вратити у пређашњи облик, док будућност лежи у јединственом европском тржишту, изјавила је данас председница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард на састанку Међународног пословног савета у оквиру Светског економског форума.
Говорећи у Женеви пред лидерима водећих светских корпорација, Лагард је истакла да су сва три кључна стуба европске привреде под изузетним притиском, али је прескочила да каже да се Брисел добровољно одрекао јефтиних руских енергената, који су били један од та три стуба.
"Европа је након Другог светског рата постала једна од најотворенијих привреда света и остварила је огромну корист од глобализације, али даље ширење трговине више се не може узимати здраво за готово, пошто је само прошле године широм света уведено више од 2.500 трговинских ограничења", упозорила је Кристин Лагард у свом излагању.
Страх од Кине
Она је рекла да је други стуб била снага Европе у производњи технологија средњег нивоа сложености, коју је делимично подржавао приступ релативно јефтиној енергији, али и та предност се све више топи.
"Кина се постепено пење уз ланац вредности и данас директно конкурише еврозони у готово 40 одсто сектора у којима Европа има компаративну предност, у односу на око 25 одсто почетком овог века, док је јефтина енергија на коју се европска индустрија некада ослањала постала прошлост", додала је Лагард.
Прошле године су цене електричне енергије у Европској унији за енергетски интензивну индустрију у просеку биле више него дупло веће од цена у САД и за око 50 одсто више него у Кини.
Стабилан геополитички поредак, који је омогућио продубљивање европских ланаца снабдевања, данас је под притиском, а геополитичке тензије све више истичу критичне зависности и уска грла, док се Европа суочава са растућим безбедносним претњама у сопственом суседству.
"Упркос трговинским изазовима, ЕУ и даље има највећу мрежу трговинских споразума на свету, која се додатно шири, располаже врхунским производним капацитетима и поседује интегрисано тржиште од 27 земаља чланица и 450 милиона потрошача, највеће међу развијеним привредама света", напомиње председница Европске централне банке (ЕЦБ).
Према њеним речима, задатак је сада да се та домаћа отпорност претвори у трајнији извор дугорочног раста, што захтева да Европа боље искористи величину сопственог домаћег тржишта.
Она је указала да су главне препреке расцепканост самог јединственог тржишта Европске уније, као и тржишта капитала и додала да се "Европа сада покреће са намером да реши оба проблема".