Економија
Спринт америчког дуга: Да ли ће спирала скупих кредита гурнути САД у провалију
Стручњаци су предвиђали да ће укупно задуживање достићи 39,6 билиона долара до краја фискалне 2026. године, али је америчка влада показала да то може и "боље и брже", јер наставља да гомила дуг турбо темпом, пошто потрошња премашује приходе за више од два билиона долара годишње
Државни дуг САД успео је да обори и најцрње прогнозе аналитичара, јер је за само пет месеци порастао за још билион долара. Он се за само десет година више него удвостручио и тренутно је премашио "психолошки праг" од 40 билиона долара.
Стручњаци су предвиђали да ће укупно задуживање достићи 39,6 билиона долара до краја фискалне 2026. године, али је америчка влада показала да то може и "боље и брже", јер наставља да гомила дуг турбо темпом, пошто потрошња премашује приходе за више од два билиона долара годишње.
Конгресни буџетски уред (CBO) је саопштио да се САД приближавају свом плафону дуга од 41,1 билиона долара, а предвиђа се да ће дуг порасти на око 64 билиона долара до 2036. године. Брже акумулирање дуга значи да ће следећи рок за повећање границе задуживања вероватно стићи брже него што се очекивало. Аналитичари сада кажу да би задуживање могло достићи праг од 41,1 билиона већ почетком следеће године, што би приморало законодавце или да га суспендују или да поново повећају границу како би избегли ризик од банкрота који би потресао економију.
Михаил Лобанов, заменик директора Економског института РАН је изјавио за РТ Балкан да ситуација у Америци тренутно подсећа на период између 1979. и 1980. године, када су стигле прве камате за исплаћивање дугова и када је земља упала у ту велику замку због подршке високог нивоа животног стандарда, због чега су морали да се подижу ти кредити.
"Буџет је под великим притиском због рата у Ирану и предизборне потрошње на здравство, образовање и остало. Ако имате дефицит, као један од инструмената, морате да емитујете обвезнице. У тренутној ситуацији енергетске кризе, инвеститори који купују те обвезнице сада траже веће камате. Када имате веће камате, ваша задуживања се повећавају, јер морате да исплаћујете дуг, па још и камату. Онда то иде у 'спиралу дуга и камата''. Више камате повећавају дефицит буџета. То значи да вам је потребно још више кредита и то под неповољним условима", објаснио је Лобанов.
Он је указао да се у све то сада "умешала" и цене нафте, јер инвеститори страхују да ће бити још горе и онда они, логично, траже још већу камату, због те неизвесности.
"Та спирала се само продубљује, јер имате веће задужење и још већи дефицит и и онда је веома тешко да из тога изађете", указао је Лобанов.
Он је напоменуо и да су експресном расту америчког дуга допринеле и царине које је Доналд Трамп увео највећим трговинским партнерима и додао да оне немају никакву економску логику.
Изгубљени приходи од поништених Трампових тарифа који се нису слили у државну касу приморали су Министарство финансија САД да се брже задужује како би покрило државне рачуне.
Међународни монетарни фонд (ММФ) је више пута упозорио да ће амерички национални дуг порасти на 140 посто БДП-а у року од пет година, позивајући Вашингтон да смањи свој фискални дефицит како би обуздао превелике трговинске и текуће рачуне. ММФ је поручио Вашингтону да му је неопходан јасан план фискалне консолидације како би се дуг вратио на одрживу путању пада.
Јавни дуг САД, издат за покривање буџетских дефицита и финансирање програма попут здравствене заштите, одбране и инфраструктуре, сматрао се сигурном глобалном имовином. Његове каматне стопе постављају референтне вредности за друга тржишта и помажу у привлачењу страног капитала. Али његов галопирајући раст може повећати трошкове задуживања и инфлацију, угрожавајући економску стабилност у земљи и иностранству.
Правник Бранко Павловић каже за РТ Балкан да нема много филозофије око рапидног америчког задуживања, јер они "бесомучно више троше него што приходују као буџет, док је на другој страни огроман проблем што им расту камате на обвезнице".
"Улазе у критични период, јер уколико им десетогодишње обвезнице пређу пет посто или тридесетогодишње шест процената, онда по том основу, они иду у рецесију и дубоке економске проблеме, због скока камата на основу којих се формирају многе друге камате. То је само показатељ да тај систем нема кочницу, ни управљач којим може да промени своје кретање, тако да је њима финансијски слом неминован", сматра Павловић.
Он подсећа да је Илон Маск био ангажован да реши питање државног дуга, али да је отишао, а да је тај проблем остао.
"Појављивао се у медијима шест месеци и упозоравао, а онда је дигао руке од свега, а они су наставили да гурају буџетски дефицит на нивоу од шест одсто, као и за време Џозефа Бајдена. Једини начин да избегну крах финансијског система је да постигну монопол у нафти, вештачкој интелигенцији и долару. Ако Америка не може да има светски монопол над тиме, нема излазну варијанту и иде у крах", тврди Бранко Павловић.
Он указује да су и погрешну Трампову политику царина платили грађани Америке кроз повећане цена, као и увозници због губитка дела свог профита, а да оне нису имале никакав економски ефекат.
"Тарифе су заправо само један мали додатни елемент, а много више је то један систем који је потпуно нерационалан. Не бави се тиме да гледа кога ће да опорезује и како ће да приходује него гледа како ће одређене интересне групе да зарађују, на терет државе од које они такође узимају камате које су све веће и веће. Када кажу да инвеститори траже све веће и веће камате, треба разумети да су ти инвеститори исте те банке које су оснивачи Федералних резерви и које такође поскупљују америчке обвезнице. Тако да је то доста тужно, да држава дође у ситуацију да не опорезује банкаре, него да узима кредите од њих по високим каматама", објаснио је Бранко Павловић.
Он је указао да грађане Америке највише погађају високе камате.
"Пошто се много задужујеш и мораш да дајеш све више и више да неко купи твоје обвезнице, а интересовање је све мање и мање и због рата у Ирану и због осталих проблема, расте инфлација и онда свако ко купује обвезнице тражи већу камату, како инфлација не би појела то што је уложио. То онда повећава и све друге камате које грађани плаћају и на текуће рачуне и на хипотекарне кредите и довешће их до тога да они не могу да отплаћују више своје обавезе. Довешће их до личних банкротства", указао је Павловић.
Live
