Стратешки бомбардери за Сија: Нова равнотежа снага Кине и САД

Председник Доналд Трамп примио је председника Народне Републике Кине Си Ђинпинга у државну посету са помпом и церемонијом незабележеним у Сједињеним Америчким Државама последњих више од 60 година, са намером да искаже дужно поштовање према вођи кинеског народа, државе и комунистичке партије. За Трамповог другог председничког мандата, британски краљ Чарлс Трећи био је једини високодостојник почаствован државном вечером. Си је други страни лидер који је добио такав третман.

Трампово велико гостопримство је комбиновало бљештаве свечаности, понекад на ивици кича, са војном снагом, црвени тепих и челичне бомбардере. Опет, самит је јасно одразио нову конфигурацију равнотеже снага између Кине и САД. При томе је званични Пекинг све време настојао да односи две суперсиле буду ера управљане конкуренције.

Укључивање лета стратешких бомбардера као дела церемоније поздрава био је још једно Трампово карактеристично занемаривање конвенција. Стратешки бомбардери Б-1 и Б-2 су међу кључним оруђима оружаних снага САД. Б-2 је један од бисера у америчком арсеналу и најсавршенији далеколетни бомбардер на свету.

Кина, НОМИ и ми: Чијем ће интересу служити АИ

Главна ударна снага у операцији оружаних снага САД "Поноћни чекић", током које су у јуну 2025. нападнути подземни нуклеарни објекти Ирана, били су седам бомбардера Б-2. Употреба таквог оружја на свечаности била је и снажно демонстрирање војне моћи САД.

То подсећа на кинеску изреку: прво љубазност, затим снага. Љубазност ојачана снагом и снага у оквиру љубазности су концепти који могу описати и кинеско-америчке односе. Симболички, то је оштра конкуренција усред међусобног поштовања, где ниједна страна не жели да попусти другој, али обе теже стабилној вези.

Током самита су НР Кина и САД постигле консензус о неколико тачака. Сложиле су се да изграде "конструктивне стратешке и стабилне односе, засноване на поштовању, правди и једнакости"; да Иран мора да испуни своје уверавање да не развија нуклеарно оружје и да ниједна земља или организација не би требало да наплаћују путарину на међународним пловним путевима.

Призната је позитивна улога механизма трговинских консултација између Кине и САД, успостављање и развој механизама као што је Савет за трговину; споразум о трговинском "примирју" између Кине и САД из прошлог октобра продужен је до јануара 2027.

Обе стране су изузеле увозну робу вредну 30 милијарди долара од царина, а очекује се даље проширивање, што ће помоћи стабилизацији билатералне трговине. Значајан напредак постигнут је у сарадњи између кинеских и америчких агенција за борбу против дрога, а обе стране су се сложиле да почну дијалог о вештачкој интелигенцији (ВИ) ради размене мишљења о њеним ризицима и предностима.

Током састанка је председник Си тражио да америчке власти заузму чврст став против тајванског сепаратизма. Изразио је наду да ће се САД разборито бавити питањем највећег кинеског острва.

Према кинеским аналитичарима, политика Трампове администрације о тајванском питању зависи: прво, од промена у унутрашњој политичкој ситуацији у САД и притиска са којим се Трамп суочава у земљи; друго, још важније, од одлучности НР Кине према тајванском питању.

То, поред осталог значи противити се продаји оружја Тајвану из САД; бити против било каквог војног споразумевања САД и Тајвана; те званичне размене између Вапингтона и високих званичника власти у Тајпеју. Уколико САД учине све то, супротставиће се "независности Тајвана" што ће подстаћи кинеско-америчке односе, став је у Пекингу.

Чини се да односи између САД и НР Кине улазе у стабилнију фазу после година трговинских спорова, технолошких ограничења и геополитичке конфронтације. Промена не значи да су две силе решиле узајамне базичне разлике. Но, чини се да су све више свесне да стално сукобљавање носи трошкове које ниједна не може лагодно да поднесе.

Путин, Трамп и Си: Дани који су променили свет?

Председници Си и Трамп су се у мају у Пекингу договорили да развијају односе "конструктивне стратешке стабилности". Концепт је важан јер први пут у више од деценије пружа конвенционалну основу за управљање односима две силе. Циљ није елиминисање конкуренције, већ спречавање да ова прерасте у неконтролисану конфронтацију или војни сукоб.

Разлог је једноставан. Веза САД и НР Кине је постала превише важна да би обе државе дозволиле да се покида. Економије две земље су уско повезане кроз трговину, технологију, производњу и глобалне ланце снабдевања. Потпуна економска подела била би изузетно скупа.

Истовремено, обе земље имају довољно војне моћи да директни сукоб учине потенцијално катастрофалним. Дакле, економска међузависност и нуклеарно одвраћање намећу озбиљна ограничења конфронтацији.

Тако је све јасније у Вашингтону са председником Трампом и у Пекингу да је суштина кинеско-америчких односа вођена конкуренција. Самопоузданији Пекинг и прагматични Вашингтон траже могућности за стабилност.

Поједини кинески академици сматрају да је Пекинг спреман да прихвати билатералне односе који захтевају управљање конкуренцијом, у снажном уверењу да је НР Кина ривал на равноправној основи са САД. Самопоуздања заузврат може помоћи у даљој стабилизацији билатералних веза.

Схватање у НР Кини о сопственој моћи је важан фактор у најважнијим билатералним односима у свету. Истина, Кина се и даље суочава са значајним економским потешкоћама, посебно у области некретнина и традиционалним индустријама. Ипак, њене напредне производне и високотехнолошке индустрије настављају да се развијају. Ограничења приступа америчким полуводичима су убрзала напоре за стварање домаћих алтернатива. Све то је ојачало уверење у Пекингу да се Кина може ефикасније одупрети притиску САД.

"Антикинески тарифни рат" који су 2018. покренуле САД, само је Кина издржала и одбила. Следствено, кинеска економија је у 2025. порасла за пет процената и достигла 20 билиона долара, постигавши циљ који је Пекинг поставио.

Укупан извоз порастао је за 6,1 одсто на 3,8 билиона долара, док је амерички извоз опао за 20 процената на 420 милијарди долара. Кинески глобални трговински суфицит достигао је прошле године 1,2 билиона долара, скоро 20 одто више у односу на 2024. То је била највећа стопа трговинског суфицита у историји.

Током првих седам месеци текуће године, кинеска спољна трговина достигла је 4,46 билиона долара, повећање од 17 одсто у односу на 2025. Само у јулу, та цифра је порасла за 24 одсто.

Американци су схватили да НР Кина неће подлећи њиховој тактици. САД су принуђенене на нека прилагођавања тарифног рата.

Стратешка конкуренција између Кине и САД ће се наставити, али чести контакти између Сија и Трампа могу помоћи у спречавању прерастања ривалства у конфронтацију, истовремено отварајући нове могућности за сарадњу у трговини, технологији и ВИ. Усред глобалних превирања, преокрета и криза, чињеница да кинески и амерички лидери воде још један круг дубинских преговора у размаку од мање од шест месеци и међусобно се посећују, треба да дају преко потребан подстицај стабилности и развоју у свету.

Откако је Трамп започео други председнички мандат у јануару 2025. лидери две државе састали су се три пута, разговарали телефоном пет пута и разменили неколико писама. Најупечатљивија карактеристика садашњих кинеско-америчких односа је што је дипломатија на лидерском нивоу кључни фактор у управљању можда најсложенијим, али и важним билатералним односима у савременој међународној политици. У Пекингу сматрају да су захваљујућипостојаној дипломатији шефова држава, обе земље ојачале политичко узајамно поверење, стратешко разумевање, постигле напредак у неким конкретним питањима, додатно побољшале атмосферу у билатералним  односима и подстакле стабилност и развој кинеско-америчких односа.

Трамп је, упркос снажном антикинеском расположењу у земљи, јасно ставио до знања да је одржавање стабилности у односима са Пекингом од стратешког значаја и да томе нема замене. Истовремено, због приближавања средњомандатних избора у САД и имајући многе спољнополитичке проблеме, стабилизација кинеско-америчких односа је од највеће важности за Трампа председника.

Само у Трамповој спољној политици, САД су тренутно заглављене у односима са Ираном на Блиском истоку; у помирењу Русије и Украјине, које Трамп жели да промовише, нема много напретка; жеља да настави дијалог са севернокорејским лидером Ким Џонг-уном није добила јасан позитиван одговор. У тим се питањима Трамп нада да ће добити подршку НР Кине.

Хегемону је тешко да призна чињеницу да је велика држава у паду. У великој земљи је мучно признати чињеницу да више није свемоћна. Но, у САД постоје нека кретања и ситуација није статична.

Сам Трамп је рекао да није довољно јасно како поново учинити САД јаким. Први је председник у Белој кући који је почео да говори о чињеници како САД не могу бити јаке као некада.

Неки Американци осећају или почињу да прихватају чињеницу да су и њихови погледи на будућност веома различити. Стварна дебата у Вашингтону супротставља два приступа. Један промовишу приматисти који захтевају да САД повећају глобалну доминацију и надмоћ над НР Кином, истовремено спроводећи стратегију одвраћања.

Други приступ заговарају реалисти који верују да је ера неоспорне супериорности САД завршена. Из Вашингтона би требало тежити равнотежи са НР Кином заснованој на одбрамбенoj стратегијi усредсређенoj на очување статуса кво, циљаном смањењу економских ризика и усмераваном суживоту.

Упућени мисле да је ситуација критична. Разумно управљање државом захтева усклађивање стратегије са материјалном стварношћу, а не идеолошким амбицијама. Захтева примену стратегије равнотеже снага ослоњену на унутрашњу солвентност, обезбеђење стабилности војним присуством често и близу ривалове периферије или дуж кључних стратешких линија, као и притиском на савезнике за расподелу терета. Комбиновање чврстог одвраћања са антикризном дипломатијом.

Све док САД не схвате свој пад, наставиће да виде односе са Кином, као везу коју предводи Вашингтон. Промена положаја САД захтева да Вашингтон и Пекинг успоставе нову врсту америчко-кинеских односа. Не само кинески аналитичари цене да су САД у релативно слабијем положају, То је верзија 2.0 америчко-кинеских односа које су раних 1970-тих успоставили председник Ричард Никсон и председавајућ Мао Це-тунг.

Ове године постоје још две прилике за састанке председника две државе, самити АПЕК у Шенжену и Групе 20 у Мајамију. Тако би укупан број кинеско-америчких дипломатских активности шефова држава у 2026. достигао четири, историјско достигнуће.

Мистер царина: Како Трамп пуца у сопствену ногу

Позитиван напредак у трговинској и економској сфери и ВИ проширили су могућности сарадње између две земље. Иницијатива председника Сија "да у Кину буде позвано100.000 америчких младих на размену и учење током пет година" улагање је у будућност кинеско-америчких односа.

Најнепознатији фактор ове године су средњомандатни избори у САД у новембру. У Пекингу су оптимистични у погледу напретка стабилних односа са САД до краја 2026. Међутим, ступањем на дужност новог састава Конгреса САД почетком 2027, ти односи би могли да се суоче са новим изазовима. Могућ је нов става Конгреса према Кини и однос са Трамповом администрацијом. Све то би утицало на билатералне односе Вашингтона И Пекинга.