
Државне обвезнице на глобалној "распродаји": Каква је улога америчких технолошких компанија

Вредности глобалних обвезница су данас нагло пале, продужавајући пад који повећава трошкове задуживања на највише нивое у последњих више деценија, док сукоб на Блиском истоку подиже цене енергије, што доприноси страховима инвеститора због инфлације и раста државног дуга. Овај феномен је изазвао глобалну распродају државних обвезница, услед чега су њихове цене пале, а приноси, односно камате, су скочили на вишегодишње и вишедеценијске максимуме.
Приноси државних обвезница су референтна тачка за цене имовине на финансијским тржиштима, а виша цена новца значи веће каматне стопе на хипотеке за потрошаче и тешке изазове за државну потрошњу како трошкови финансирања расту.
Финансијски аналитичар Чару Чанана је изјавио за Ројтерс да инвеститори, како би пристали да финансирају државне и корпоративне дугове, сада све чешће траже веће каматне стопе и приносе, због инфлације, фискалних ризика и огромне понуде дуга који излази на тржиште.
Принос на десетогодишње америчке трезорске записе порастао је на скоро трогодишњи максимум од 4,81 одсто, а даљи успон према 5 одсто вероватно ће пореметити већ несигурна тржишта акција. Принос десетогодишњих обвезница Јапана био је изнад 3 одсто, што је највиши ниво у последњих 30 година. Приноси десетогодишњих државних обвезница Аустралије порасли су на 5,2 одсто, што је њихов највиши ниво у последњих 15 година.
Трошкови задуживања у САД су порасли док трговци настављају да прате дешавања на Блиском истоку, након што су америчке снаге раније извеле нове нападе на Иран, а један танкер је погођен непознатим пројектилима у близини обале Омана у Ормуском мореузу.

Министар финансија САД Скот Бесент изјавио је за Си-Ен-Би-Си да има информације које тржиште нема.
"Моје је уверење да ће јапанска влада и Банка Јапана предузети кораке који ће довести до јачег јена", казао је Бесент и нагласио потребу да Јапан искомуницира свој пут ка фискалној одрживости, као и "повећање каматних стопа", током одвојених састанака са јапанском министарком финансија Сацуки Катајамом и гувернером Банке Јапана Казоом Уедом.
Нагли пораст продаје обвезница од стране великих технолошких компанија које агресивно прикупљају новац за финансирање бума вештачке интелигенције додатно је притиснуо тржиште државних обвезница.
Упозорење европских банкара
Европска централна банка (ЕЦБ) је у својој анализи објавила да амерички технолошки гиганти попут "Гугла", "Амазона" и "Мајкрософта" све више користе тржиште еврообвезница како би финансирали огромна улагања у вештачку интелигенцију, што би могло да повећа трошкове задуживања и за друге компаније, али и за државе.
Компаније познате као "хиперскалери" могле би, према проценама аналитичара, до 2028. године да уложе чак 1.000 милијарди долара у АИ, а због тога ће морати да се у већој мери ослањају на тржишта обвезница широм света, преноси Ројтерс.
Амерички технолошки гиганти тренутно имају око 40 милијарди евра обвезница на тржишту еврозоне, што је релативно мали део укупног тржишта, али они су ове године чинили готово 10 одсто укупне нове емисије корпоративних обвезница.
ЕЦБ упозорава да би велики талас нових емисија могао да истисне конкуренте, јер је капацитет инвеститора да апсорбују велике количине новог дуга ограничен. Ако инвеститори захтевају већи принос за куповину нових обвезница, трошкови финансирања могли би да порасту широм тржишта.
Технолошке компаније би, према анализи, могле да повећају трошкове задуживања и другим секторима, укључујући државе и наднационалне институције, јер се сви такмиче за исти капитал инвеститора.
Додатни ризик представља и могућност да су кредитни рејтинзи великих технолошких компанија превисоки.
Аутори текста у ЕЦБ блогу упозоравају да се рејтинг агенције делом ослањају на претпоставке о будућем расту прихода и нивоу задужености које можда неће бити остварене, што би могло довести до погрешног вредновања кредитног ризика.



