Инфлација у Србији у јулу мања него у Европској унији: Где су највише порасле цене

Србија је у јулу ове године забележила мању инфлацију у односу на Европску унију (ЕУ) и еврозону, наводи се у најновијем броју билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) и додаје да је међугодишња инфлација, према концепту хармонизованог индекса потрошачких цена, у Србији износила 3,0 одсто у јуну и 2,2 одсто у јулу, а у Европској унији 2,9 одсто у јуну и 3,0 одсто у јулу, односно у еврозони 2,8 одсто у јуну и 2,9 одсто у јулу.

Од 27 земаља чланица Европске уније, мању међугодишњу инфлацију од Србије у јулу је имало само шест земаља и то Шведска, Чешка, Мађарска, Данска, Естонија и Малта.

С друге стране, највеће стопе инфлације у јулу забележене су у Румунији - 8,2 одсто, Литванији - 5,4 одсто, Бугарској и Кипру по 4,4 одсто.

У еврозони и на нивоу целе ЕУ међугодишња инфлација је у јуну повећана за 0,2 процентна поена у односу на мај 2026. године, док је у јулу смањена за 0,1 процентни поен.

Разлике у међугодишњем расту цена у јуну и јулу ове године између Србије са једне стране, и Европске уније и еврозоне са друге стране, изражене су код свих група производа, осим енергије.

Одлука НБС о каматним стопама: Инфлација успорила, али неизвесност није прошла

У јуну и јулу у Србији је забележен међугодишњи пад цена хране од минус 1,4 одсто у јуну и минус 3,1 одсто у јулу, док је у Европској унији регистрован међугодишњи раст цена хране од 1,6 одсто у јуну и 1,2 одсто у јулу.

С друге стране, у Србији је регистрован осетно већи међугодишњи раст цена неенергетских индустријских производа и цена услуга.

"Србија међу најбрже растућим економијама"

У најновијем броју билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) у издању Привредне коморе Србије и Економског института у Београду се наводи и да је реални бруто домаћи производ (БДП) Србије у првих седам месеци ове године, према до сада расположивим индикаторима, међугодишње увећан за око 3,5 одсто.

Мали о ребалансу буџета: Скоро милијарду евра за помоћ грађанима, економија наставља да расте

Аутори анализе о привредној активности наводе да, посматрано са производне стране, осим сектора снабдевање електричном енергијом, гасом, паром, који бележи благи пад, сви остали сектори остварују реални међугодишњи раст активности.

Остварени реални раст БДП-а од почетка 2026. године сврстава Србију међу најбрже растуће економије у Европи, истиче се у анализи и додаје да је кумулативно посматрано, за период јануар-јул, укупна индустријска производња за 0,3 одсто већа него у истом периоду прошле године.

У том оквиру, прерађивачка индустрија је увећана за 1,3 одсто. Спољнотрговинска размена наставила је да расте, уз осетно бржи раст извоза у односу на увоз, из чега је произашла и повољнија покривеност увоза извозом.

У првих седам месеци ове године извозом је покривено 82,7 одсто робног увоза, што је бољи резултат него годину дана раније, када је стопа покривености износила 79,4 одсто.

Србија је, према евиденцији "Евростата", у првих седам месеци 2026. у европском врху и по међугодишњем расту реалног промета у трговини на мало.

Раст нето зарада у првој половини 2026. у односу на исти период претходне године износио је 8,2 одсто реално.