Економија

Увоз меса и млека расте, домаће фарме се гасе: Шта кочи опоравак сточарства

Директор ветеринарске станице у Бујановцу Миодраг Милковић сматра да би први корак у опоравку сточарства био промена правилника о месу и уситњеним производима од меса и указује да морамо увести у правилник да је рок трајања меса шест месеци, јер "по ниским ценама увозимо смрзнуто месо пред истеком рока"
Увоз меса и млека расте, домаће фарме се гасе: Шта кочи опоравак сточарстваGetty © Stock foto/JackF

Сточарство у Србији суочава се са великим изазовима. Број грла стоке опада већ деценијама, а од земље извознице постали смо земља која увози месо и млеко и за то даје милионе евра годишње. Стручњаци кажу да би сточарска производња могла да се обнови када би пољопривредници добијали реалне откупне цене за своје производе и када би држава сузбила неконтролисани увоз.

Између два пописа пољопривреде број свиња пао је за више од 30 одсто. У исто време смањен је и број говеда за готово 18 посто, а све је мање и осталих животиња.

Сточари кажу да је јунеће месо последњих година поскупело, јер нема понуде и указују да је неће ни бити скоро, јер крава и даље тели једно теле годишње. Последњих година држава улаже озбиљан новац у подстицање сточарства, али они којима је намењен тврде да подстицаји лепо звуче и да нису мали, али да системски то не функционише како би требало. Произвођачи траже да се направи ред са матичним службама и селекцијом.

Држава мора да штити произвођача од штетног увоза

Директор ветеринарске станице у Бујановцу Миодраг Милковић сматра да би први корак у опоравку сточарства био промена правилника о месу и уситњеним производима од меса.

"Морамо увести у правилник да је рок трајања меса шест месеци. По ниским ценама увозимо смрзнуто месо пред истеком рока, а ми смо смањили сточни фонд. Здравствена исправност увезених намирница се не доводи у питање, али квалитет производа није добар. Месо које је дуже смрзнуто губи своја нутритивна својства, ту нема протеина", објашњава Милковић.

Други корак био би решавање проблема са откупним ценама и увозом млека, посебно оног у праху.

"Чини ми се да је сада циљ да храну производе велики конгломерати. Они се брзо стварају и брзо гасе. Циљ државе треба да буде очување малих и средњих газдинстава. Они су стабилни и стабилизују тржиште. Малих и средњих произвођача је све мање. Њима треба подршка. Картели су јако велики проблем. Држава не може да уређује цене, али може да спречи увоз који није у интересу сточара", објашњава Милковић.

И професор Пољопривредног факултета у Београду Цвијан Мекић каже да имамо ресурсе, знање и искуство, али да је проблем у томе што немамо добру организацију.

"Треба плаћати реалну цену производа које наши пољопривредници произведу. Да они могу да зараде, а не да су на губитку. Откупна цена млека је, на пример, за већину 30 динара, а произвођачка 50. Па килограм луцерке је 40 динара. Ако ви произвођачу платите 30 динара, видите где се он налази. Ко ће да улаже у пропадање? Нашу пољопривреду и сточарство уништио је неконтролисани увоз. Увознички лоби је много јачи од свих мера које држава предузима и којима покушава да реши нагомилане проблеме", наводи проф. др Мекић.

Он напомиње да бисмо на фармама у земљи могли да гајимо бар три пута више животиња него што то сада чинимо.

"Треба направити пресек где се налазимо, шта имамо, са чим располажемо, који су нам планови у будућности и онда у одређеном временском периоду реализовати то. Сточарство не може да се обнови за годину дана. Треба радити на побољшању генетског потенцијала да, рецимо, имамо што већи број јагњећих трупова уједначеног квалитета. Само тако можемо да извозимо, јер је тржиште врло пробирљиво, а купац је захтеван", објашњава професор.

Јако је важно да се повежу примарна производња и прерађивачки капацитети.

"Никада се није десило да се примарна производња и прерађивачки капацитети договоре да заједнички сносе целокупан процес. Ту је проблем. Без те повезаности тешко ће се ићи у реализацију било којег пројекта. Не само по питању сточарства, већ и по питању остале пољопривредне производње", каже Мекић.

Стручњаци похваљују мере државе везане за јунице.

"Субвенције за приплодна говеда, овце и козе су изванредне и 100.000 динара за јунице јесте покренуло нешто у сточарству. Али, како повећати млечно говедарство са ценом млека од 30 динара", пита Милковић.

За обнову сточарства важно је и да се произвођачи удружују кроз задруге. Оне су, наводе стручњаци, деценијама уништаване и без потребне инфраструктуре. Пре свега, неопходно је да поседују хладњаче, сушаре и откупне центре за млеко.

image
Live