Економија
Висока цена уласка у ЕУ за српску пољопривреду: Шта можемо да научимо из лошег примера Хрватске
Званични статистички подаци показују да је од уласка Хрватске у Европску унију угашено више од 40 одсто пољопривредних газдинстава. Председник Удружења одгајивача говеда централне Србије Милија Паламаревић каже да постоји реална опасност и ризик да се исто то деси и са домаћим сточарима
Док бизнисмени и политичари у Европској унији углавном виде само профит и огромно "слободно тржиште", пољопривредници гледају и мало даље, преко "комшијског плота" и на примеру Хрватске и њеног уласка у ЕУ откривају и болне лекције. Хрватско искуство показује да ЕУ фондови доносе нове шансе, али да неспреман улазак на сурово европско тржиште може да десеткује домаћу производњу.
Званични статистички подаци показују да је од уласка Хрватске у Европску унију угашено више од 40 одсто пољопривредних газдинстава. Након отварања граница и уласка на заједничко тржиште ЕУ 2013. године, хрватски пољопривредници су се суочили са шоком снажне конкуренције и строгих европских правила. Многи мали произвођачи који нису имали средстава за инвестиције или нису успели да се прилагоде новим прописима били су принуђени да угасе своју производњу.
Милош Јовановић, носилац листе "Аутентична десница – др Милош Јовановић", на трибини те коалиције у Јагодини скренуо је пажњу на овај проблем и указао да би чланство Србије у ЕУ значило смрт за српску пољопривреду упозоравајући да би страна конкуренција преплавила домаће тржиште.
"Српска пољопривреда не би била конкурентна на домаћем тржишту зато што као држава не бисмо били довољно јаки да је заштитимо на границама, односно да контролишемо увоз и извоз пољопривредних производа", рекао је Јовановић и додао да либерализација тржишта у тој области потиче из трговинских споразума са званичним Бриселом.
Србија је са ЕУ већ потписала споразум који има јачу снагу од нашег закона и све прописе морамо прилагођавати том међудржавном споразуму. Српски пољопривредници су на протестима почетком године истицали да је главни кривац за млечну кризу Споразум о стабилизацији и придруживању с Европском унијом из 2008. године, за који држава није била спремна, а који је српског сељака оставио на ветрометини - да се бори са европским фармерима чија је производња дотирана више него издашним субвенцијама.
Потпуно свесна погубних ефеката либерализације млекарског тржишта, ЕУ је претходно годинама озбиљно радила на побољшању положаја својих фармера, односно на проналажењу алтернатива за оне који не буду могли да издрже наметнуту тржишну утакмицу. Србија је, с друге стране, своје сточаре истерала на ледину слободног европског тржишта, не питајући се да ли то могу да преживе. Данас зато, држава нема механизме да самостално одлучује, већ за сваки потез којим би евентуално заштитила своје фармере мора да пита Брисел.
Поражавајуће је било признање хрватских аналитичара, који су крајем прошле године указали да је Хрватска постала један од највећих увозника хране у ЕУ и да би без увоза – за седам дана остала без хране. Они су упозорили да се наставак рекордног увоза показује као последица изостанка решавања кључних проблема – пада производње и извоза производа ниске додате вредности. Од уласка Хрватске у ЕУ до краја прошле године увезено је пољопривредних производа у вредности већој од 42 милијарде евра, уз кумулативни трговински мањак од 14,5 милијарди.
Према подацима из локалних медија, данас у Хрватској послује око 160.000 пољопривредних газдинстава. Према подацима "Евростата", Хрватска је забележила највећи процентуални пад запослених у пољопривреди у целој ЕУ. У периоду од 2013. до 2023. године, број радника у овом сектору преполовио се са 128.000 на свега 63.000 људи.
Стручњаци указују да је пад броја пољопривредних газдинстава у Хрватској после уласка у ЕУ последица, снажне конкуренције, неспремности малих произвођача за модернизацију, укрупњавања поседа и промене система субвенција. Иако је вредност производње номинално расла услед инфлације, њен физички обим и реална продуктивност су опали, нарочито у сточарству. Аналитичари напомињу да је европско тржиште немилосрдно и да не прашта грешке, зато је веома важно да свако ко уђе у трку максимално уложи и знање и труд да би пратио конкуренцију.
Према коначним подацима Пописа пољопривреде из 2023. број пољопривредних газдинстава у Србији је 508. 325. Од укупног броја пољопривредних газдинстава, 2.002 газдинства су у власништву правних лица и предузетника, док је чак 99,6 одсто удео породичних пољопривредних газдинстава. Највеће учешће у укупном броју пољопривредних газдинстава има Златиборска област са 8,5 одсто. Што се тиче старосне структуре породичних пољопривредних газдинстава, 44,7 одсто носиоца газдинстава има преко 65 година, док свега 0,9 одсто оних на којима се газдинство води има између 15 и 25 година.
Председник Удружења одгајивача говеда централне Србије Милија Паламаревић каже да постоји реална опасност и ризик да се исто то деси и са домаћим сточарима и указује да ова организација заједно са Удружењем произвођача млека мачванског округа две године ради на томе да убеди надлежне да је Србији неопходан суверенитет у производњи хране.
"Трудили смо се у протекле две године да на један нормалан начин, без икакве политизације, укажемо овој држави да је прехрамбена производња и очување прехрамбене сигурности за наредни период нешто што нам је најбитније. Интерес и циљ Европе је да се домогну нашег тржишта, где ће своје произвођаче практично да уздигну и да добију растерећење свог тржишта прехрамбене производње, без обзира да ли је то млеко или месо. Циљ наших удружења је био да држава ојача домаће произвођаче. То је оно што су у Европи радили пре 40 година, јер је држава њима улагала у опремање објеката, у механизовање и та газдинства су доведена до савршенства, да фармери немају додатне трошкове улагања. Газдинство које направи да има једну робот мужу од 80 крава, не можете лако угасити ни са ниском ценом млека, док наша газдинства која нису развијена, било каква криза или непогодност пољуља и прети им гашење", истиче Паламаревић.
Он напомиње да су сточари тражили од државе да подигне премију за млеко са 10 на 20 динара и она је подигнута на 19 динара, као и да је држава реаговала и да су били уведени прелевмани у кратком временском периоду, јер су тада сточари били пред ивицом уништења. Одобрена је и додатна нова мера, 100.000 динара по јуници, као и субвенција од 25.000 по грлу, која је подигнута на 45.000 динара, па после на 55.000 по музном грлу. Он, међутим, истиче да би те мере држава требало да задржи бар још три године.
"Оне су дале резултате, произвођачи су кренули у опремање објеката, имамо 40.000 нових грла у регистру. Уласком у ЕУ би се стало са тим мерама, а ми ћемо нестати као што су они у Хрватској. Они су са 60.000 газдинстава која су држала и гајила краве, пали на 2.000 газдинстава. То ће се и нама десити у наредном периоду ако држава не задржи мере које је увела и ако буде срљала у ЕУ", сматра Палимаревић.
Он подсећа да се стока пре три године продавала у бесцење и да су се празниле штале по Србији и тврди да је ситуација сада ипак мало другачија.
"Држава мора да стане уз произвођаче и да будемо спремни, да било каква криза, катастрофа или рат, не могу да нас поколебају, ми треба да имамо своју прехрамбену сигурност. То је могуће у нашој држави и врло је лако, у односу на друге земље попут Грчке или Северне Македоније, које живе на камену и немају никакве услове да гаје стоку. Свакако, држава сама треба што дуже да одгађа улазак у ЕУ, нарочито због овога, јер ће само тако обезбедити себи сигуран хлеб и у наредном периоду. Јер, ако се било шта деси неповољно, ми остасмо гладни. Односно, ви у граду, ми ћемо овде имати за нас", поручује председник Удружења одгајивача говеда централне Србије.
Влада Србије је у августу усвојила Стратегију пољопривреде и руралног развоја за период од 2026. до 2034. године, којом су утврђени конкретни правци промене аграрне политике у наредном периоду, а њен општи циљ, како су навели из Министарства пољопривреде, јесте обнова прехрамбеног суверенитета Србије, обезбеђивање прехрамбене сигурности становништва, повећање конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора и одрживи развој села.
Како се у све те планове уклапа излазак на "европску пијацу" тек бисмо могли да осетимо – и на тањиру и у новчанику.
Live
Наjчитаниjе
Колумна
