
Од истраживања до моћне компаније данас: Филм "НИС – енергија која остаје"
Постоје системи које нико не примећује. Подразумева се да раде и нико о њима не размишља. Сипаш гориво, грејеш се, међутим, када такав систем постане мета спољашњих фактора, то питање постаје горуће питање и проблем целе државе и њених грађана.
Након Другог светског рата, у разореној земљи која гради индустрију из пепела, енергетика добија посебно место. Године 1949. основано је предузеће за истраживање и производњу нафте. Настаје Нафта-гас, а са његовим настанком, креће се у изградњу рафинерије у Панчеву и Новом Саду. Убрзано се шири мрежа дистрибуције. Идеја је да се направи систем који ће трајати деценијама.
Седамдесетих година прошлог века потребе за енергентима расту, индустрија се шири, градови прелазе на даљинско грејање. Године 1978. потписује се први дугорочни гасни уговор са Совјетским Савезом. Као део тог аранжмана, Југославија добија први магистрални гасовод Хоргош-Батајница. Тиме је гас званично гас ушао у систем као стратешки енергент.
Ово је филм о томе како се развијао енергетски систем наше земље, о изазовима, кризи. Како је 2008. потписан међудржавни споразум Србије и Русије о сарадњи у области нафте и гаса, тежњи Гаспромњефта да НИС постане лидер у региону Балкана, и како је потписивањем споразума са Русијом, Србија постала важно чвориште у мрежи руских енергетских испорука ка јужној Европи – са циљем да обезбеди стабилније снабдевање енергијом Србије и ширег европског простора.
НИС никада није био само компанија. Он је инфраструктура државе. Зато питање његове будућности није питање власништва, већ питање стабилности Србије и њених грађана.


